Najavljeno potpisivanje deklaracije o strateškom partnerstvu između Srbije i Grčke pokazuje konstantu u prijateljskim odnosima, odsustvo opterećujućih tema i otvorenih pitanja i tradiciju i kontinuitet u tim odnosima, kaže za Sputnjik nekadašnji diplomata Zoran Milivojević.
Prema njegovim rečima, Grčka čvrsto stoji na poziciji uvažavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i po tom pitanju ne menja stav, posebno kada je reč o sadašnjoj Vladi pod predsedništvom lidera Nove demokratije Kirjakosa Micotakisa.
– U svakom slučaju, grčko-srpski odnosi imaju dugu tradiciju, rekao bih čak i vekovnu, nikada nisu bili sporni i ovo je sada potvrda toga. Grčka ostaje na poziciji podrške Srbiji u evrointegracijama i spada u krug onih zemalja koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije – komentariše Milivojević odnose dveju zemalja i posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Atini.
– Čvrst stav Grčke u pogledu kosovske nezavisnosti i srpskih evrointegracija veoma je važan – napominje Milivojević, imajući u vidu da se pritisak u vezi sa rešenjem kosovskog čvora ubrzava i pojačava u kontekstu globalnih odnosa.
Posle demokratskih promena 2000. godine, Grčka je postala jedan od najvećih investitora u Srbiji. Mnoge grčke banke (EFG, Nacionalna banka Grčke…) odomaćile su se na srpskom tržištu, a „Helenik plan“ bio je plan infrastrukturnih investicija. Te grčke ambicije potkopala je dužnička kriza u najjužnijoj kopnenoj članici EU.
Prema mišljenju Milivojevića, Vlada Kirijakosa Micotakisa ima iste ambicije kao i njene prethodnice pre dužničke krize, u meri koliko se grčka privreda oporavila.
– Što se tiče strategije grčke politike, to je sigurno u prvom planu. Grčka želi da ostvari uticaj u regionu, a tome u prilog idu geostrateški pravac Solun- Beograd i naknadno grčko priključivanje kineskoj inicijativi Grupa 16+1 – zaključuje Milivojević.
