Pored kafane Tabor, na Čuburi su čuvene kafane bile Trandafilović, Lovac, Kikevac, Orač, Kalenić, Toplica, Mlava… Kao što je danas teško pobrojati sve čuburske kafane, još je teže nabrojati sve slavne ljude, naučnike, profesore, glumce i pevače, intelektualce, boeme koji su bili njihovi stalni gosti.
Dok nije bila srušena kafana Kikevac, koja je bila čuburski centar boemije, nikada se nije govorilo "Idem na Čuburu", već "Idem na Kikevac".
Da bi nadoknadio nestanak ove kultne kafane, Budimir – Buda Koprivica sazidao je kafanu pored jedne velike lipe, preko puta gde je nekada bila kafana Kikevac. Pesnik Libero Markoni bio je njen kum, nadenuvši joj ime Čuburska lipa, koju i danas obeležavaju stihovi i poneka Liberova slika.
Klub Euridika
Ova kafana je posebno izbila na glas po tamburašima i harmonikašima. Moj školski drug Miki Novčić, zvani Miki Nos, često je donosio svoju harmoniku i svirao nam i pevao pesme po želji, najčešće "Stani, Ibar vodo", "Kad će svanut’ rujna zora", "Jutros mi je ruža procvetala".
|
Izbačen iz sale Kada smo u bioskopu Kozara gledali film "Tajni život Voltera Mitija", sa čudesnim Denijem Kejom, Rista bi u trenutku kada ništa nije bilo smešno provalio neki štos, od koga bi se cela sala valjala od smeha. Jednom je čak bila zaustavljena projekcija filma i Rista izbačen iz sale. |
Tu je dolazio i čuburski doajen i boem Branislav – Bata Bogdanović i često pevao pesmu koju je sam komponovao "Izađi iz moje čaše". Ovo je bila omiljena pesma mog pokojnog druga Milana Rakočevića Rafa. Stalni gosti Čuburske lipe, od njenih prvih dana, bili su Mihailo Hadži-Mihailović, Rodoljub – Roćko Ranković, Vojkan Marjanović, Mile Radovanović Gengo, Milan Rakočević Raf, slikar i pisac Momo Kapor i mnogi drugi.
Krajem 1958. godine otvoren je klub Euridika u Molerovoj ulici 33, koji se tako zvao samo u večernjim satima, a preko dana je nosio ime Dadov. To je bilo prvo mesto u Beogradu koje je probilo rokenrol, tako da rokenrol nikada nije bio zabranjen, ali je partija uvek bila rezervisana prema njemu, iz straha da zapadna muzika ne pokvari našu socijalističku omladinu.
Rica čuva klub od "droge"
U ovu prelepu vilu sa velikom baštom iza kuće dolazila je najlepša beogradska mladost, pa se pored prebukiranih stolova, sedelo i na travi oko platoa za igru. Ovde su se sklapala nova prijateljstva i započinjale prve ljubavi. Tu je počelo i moje druženje sa glumcem Milošem Miloševićem, koji je 1962. godine otišao u Pariz, kao dubler Alena Delona, ali i sa Miodragom – Mikijem Radojkovićem, džudistom, sa kojim sam imao sjajno i iskreno drugarstvo tokom dugog niza godina.
Jedan od osnivača Euridike, Dadova, bio je Jovan Ristić Rica, koji je stanovao u Molerovoj broj 17. Naravno da su dešavanja u Euridici bila pod budnim okom partije, ispred koje je stajao Jovan Ristić Rica. On je selektovao rok sastave i vodio računa da se u rokenrol tekstovima ne pojavi "droga".
Gotovo ilegalno, preko noći, u podrumu kuće Laze Šećera u ulici Lole Ribara, sada Svetogorskoj, otvorena je prva diskoteka u Beogradu, potpuno po uzoru na diskoteku Kastel u Parizu. Otvaranje je ulepšala Biljana Nevajda, manekenka u koju je bilo zaljubljeno pola Beograda, devojka koja se krila iza Čorbine "Lutke sa naslovne strane".
Najlepše devojke bile su Ivana i Olivera Tasovac, Milica Stojisavljević, supruga Predraga Ejdusa, inteligentna i šarmantna Maja Danon, ćerka čuvenog dirigenta, manekenka Tamara Bakić, jedno vreme velika ljubav našeg druga Milana Radovanovića Genge.
Gostovali BB i Aznavur
Svako veče tu su bile lude noći. Obložena tapetama iz Italije, u romantičnoj atmosferi prigušenog svetla, ovde su dolazile najlepše i najšarmantnije beogradske lepotice. Sve su zanosno izgledale i još zanosnije igrale na podijumu, potpuno se predajući ritmu muzike. Gosti diskoteke su bili poznati glumci – pevači iz inostranstva: Brižit Bardo, Omar Šarif, Šarl Aznavur. Na ulazu u diskoteku radili su moji drugovi Miša Stojanović Crnogorac i Milan Rakočević Raf, ali praktično i nisu imali problem sa gostima zbog pristojne publike.
"Posle rata je, u svakom smislu, vladala ideološka podela, pa i u druženju. Mi, deca iz beogradskih kuća, čiji su roditelji bili ‘reakcija’, važili smo kao prozapadno orijentisani. Malo je bilo onih koji su stali u zaštitu diskoteke. Jedan od njih, u to vreme mladi politički japi Žarko Korać izjavio je u novinama da je naša diskoteka pozitivna društvena pojava."
Rista Rumun ide u vojsku
Porodica Riste Rumuna, otac Leontije, bili su izbeglice iz Rumunije, koji su se posle rata nastanili u Beogradu. Prvu poslastičarsku radnju su imali na Kaleniću, preko puta pošte. Kada se ta kuća rušila, dobili su lokaciju na uglu Mekenzijeve i Zorine, gde su otvorili poznatu poslastičarnicu "Ristić", u kojoj je Rista, posle škole, pomagao ocu. Imao je običaj da ceo razred pozove na krempite i šampite.
Kasnije je preuzeo radnju od oca. Po prirodi je bio veliki šaljivdžija i kozer. Imao je smisla za humor i stalno izmišljao neke štosove. Posle njegovih duhovitih, brzih i slikovitih dosetki, svi bi prasnuli u smeh.
Marta meseca 1965. godine, okupili smo se u kafani Kalenić. Rista Rumun, Mile Majmun, njegov ortak Drašković Kec, Dragan Knežević Knez, Miša Crnogorac, Miki Radojković, Krle, bokser iz Molerove, Jumba Mihaljinac. Pored našeg stola sedeo je Miroslav Cvetković Cvele, starosedelac Kalenića, koji je bio inventar ove kafane više od 60 godina.
Neobičnost našeg sastanka bila je u tome što nam tema nije bio fudbal, niti obične kafanske priče, već odlazak Riste Rumuna u vojsku, i Mileta Majmuna u Švedsku na pečalbu.
Rista odmah diže raspoloženje: "Gladan sam kao kurjak. Umreću za 10 minuta ako ne pojedem cvrčak od 20 komada na kajmaku, a već od sutra u vojsci biću na pasulju bez ništa."
Mile Majmun hoće da se obogati
Svi smo znali da voli kelnerice da hvata za zadnjicu, ali je te večeri bio vrlo fin – kelnerica je stajala pored našeg stola, njena kratka suknja isticala je njene duge noge i zadnjicu kao dinja, pa smo očekivali da Rista neće odoleti. Međutim, na opšte iznenađenje, Rista je uz komplimente njenom izgledu samo naručio brdo roštilja, jagnjetinu ispod sača sa pečenim krompirom, tri litre belog vina i sifon sode.
|
Mile Majmun u ševroletu Zahvaljujući svom vrednom radu i sposobnostima, Mile je u Stokholmu u žestokoj konkurenciji uspeo u svom zanatu. Razvio je posao sa pekarom, koja se zvala Kok ruž (Crveni petao) i pravila je isključivo francuski hleb baget božole i pecivo. Bila je najpoznatija u Stokholmu i snabdevala je više od 300 restorana i hotela. |
U govoranciji tokom večere Mile Majmun je rekao da će, kad ode, da osvoji beli svet i postane neko i nešto:
"U Beograd ću da se vratim kao bogat čovek, a dok se ne vratim, slaću vam paketiće da ne oskudevate."
A kad je Miša Crnogorac uzviknuo: "Uzmite čaše!" – i svakom nalio do vrha, pa se čaše srele u "buketu" i zvecnule iznad stola, iskapili smo ih do dna – znali smo da ljudi izuzetne snage i sposobnosti, kakav je bio Mile, uvek uspevaju i nemoguće pretvore u moguće.
Mile Petrović Majmun i ja znamo se od prvog razreda osnovne škole i naše prijateljstvo traje više od 60 godina.
