Nije ispunila želju da bude profesor likovnog, penzionisani je nastavnik srpskog jezika, ali umetnički duh koji ima morao je "izaći iz boce". Ne da je "izašao", već je eksplodirao toliko da je Lozničanki Mimi Alimpić dan kratak da naslika, izvaja, oslika, napravi sve što zamisli. Može da uradi sve što poželi i ne zna čovek šta je lepše i zanimljivije.
Odmalena je imala smisao za lepo, a naročito za slikanje i misli da je ono poseban dar. Uvek je volela likovno, crtala je stalno, ali i bila vešta sa prstima pa je vezla, heklala, plela, šila, a onda je pre nekoliko godina našla svoj umetnički pravac. Kao veliki ljubitelj cveća razmišljala je kako bi od svih tih cvetnih boja mogle da se prave slike. Ne znajući da takva tehnika zaista postoji, počela je da pravi slike od presovanog cveća i lišća. Kasnije je saznala da se to zove ošibana i da iz postojbine samuraja potiče tehnika slikanja sušenim, presovanim cvećem. Tako je Mima prvo bojila slike laticama cveća sa tršićkih i gučevskih livada i proplanaka, a onda poželela da širi svoje umeće.
– Volim lepe stvari, volim umetnost i uživam u njoj. Htela sam da naučim i druge tehnike pa sam završila nekoliko kurseva i sve mi je polazilo za rukom. Osim rada sa suvim cvećem, radila sam sa kanapom, pravila pojaseve, slikam po svili, radim nakit, dekupaž, pravim raznorazne kutije, slikam, a volim i da vajam razne figurice i ukrašavam flaše nepravilnih oblika. Pravila sam i ramove za ogledala, tacne, a ramove za moje radove takođe ukrasim pa su oni priča za sebe. Volim i da kombinujem tehnike i tu se mogu dobiti interesantni i veoma lepi rezultati – priča oduševljeno dok pokazuje svojih ruku dela.
Radeći je naučila mnogo toga. Tako postoji doba dana kada treba brati cveće za "slikanje", način kako ga čuvati i presovati da bi zadržalo boju i još ponešto. Ono što ona radi zahteva strpljenje, za neke kompozicije od sušenog cveća potrebno je i do 15 sati rada, ali to njoj nije teško.
– Ne razumem kako neko kaže da mu je dosadno. Ima toliko stvari kojima čovek može da se zabavi i ispuni slobodno vreme, samo treba pokušati. Mene pitaju zašto se ne opredelim za jednu tehniku i samo to radim, ali baš uživam da stvaram lepe stvari na toliko različitih načina.
Izazovi
Svaka tehnika ima svoje draži i izazove. Toliko imam ideja da mi je dan kratak, volela bih da imam još više vremena da se posvetim mojim slikama, maramama, i drugim stvarima i ponekad pomislim da neću poživeti dovoljno dugo da uradim sve što želim – priča Mima.
