Cveće iz raja

Bosiljak je biljka našem narodu najmilija, jer prati Srbina kroz sve ozbiljne prilike u životu: od rođenja, gde se mladencu kita bosioka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka, struk bosioka na grob posadi…
Ovako je o ovoj čudesnoj biljci pisao naš veliki naučnik Josif Pančić. U "Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama" Veselina Čajkanovića, čuvenog istoričara religije, navodi se da bosiljak igra važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, medicini i poeziji srpskog naroda. Podseća da u romanu "Rajko od Rasine", autora Čedomilja Mijatovića, objavljenom 1892. godine, stara Srpkinja, koja živi u najvećoj bedi i pere tuđe rublje da bi zaradila za hleb, neće ni za kakav novac da da svoju saksiju sa ovom biljkom, ali kada je saznala da je bosiljak potreban da bi se stavio pored jednog poginulog Srbina, dala ga je drage volje besplatno. Bosiljak je, ističe, Čajkanović, božji cvet – prvo se u bašti poseje on, pa tek onda drugo cveće. Garom od bosiljka novorođenčetu se pravi krst na čelu. Ova biljka štiti od bolesti i čuva od crne magije.
 

Čajkanović napominje da bosiljak koriste i devojke kada gataju da bi saznale za koga će se udati. Devojke uoči Bogojavljenja dva-tri struka bosiljka odnesu na reku, a svaki struk namene određenom momku. Te strukove pobodu pored vode. Udaće se za momka na čiji struk bosiljka će pasti inje, kaže narodno verovanje. Na Bogojavljenje u vodu koja se ujutru donosi sa izvora stavi bosiljak, pa je posle svi u kući piju. Vodom u kojoj je potopljen bosiljak kupa se porodilja, ali i novorođenče tokom prvih 40 dana. Bosiljkom prska i tašta zeta kad joj kao mladoženja prvi put dođe u kuću…
U mitologiji i legendama bosiljak se pominje veoma često. U raju ima najviše bosiljka i ruža, sudeći po srpskim narodnim pesmama. Po predanju, to je najmiliji Bogorodičin cvet, a narodna izreka veli: "Duša dobrih ljudi miriše na bosiljak".
Legenda kaže da ime biljke potiče od grčke reči basileus što znači kralj. Postojbina bosiljka je Indija i uz lotos ga smatraju najsvetijom biljkom. Legenda kaže da je nikao iz tela Tulasi, smrtnice koju je vrhovni bog voleo i pretvorio je u boginju vernosti. Tulasi, kako se bosiljak zove u ovoj zemlji, raste u svakoj kući. Indijci se na sudu zaklinju nad bosiljkom. Neki tvrde da su ga Indije na zapad poneli ratnici Aleksandara Velikog. Stigao je u Grčku, na Bliski istok, Egipat, a potom i u Rim. Buketi bosiljka nađeni su i u egipatskim piramidama. Hrišćani duboko veruju da bosiljak nikao pod krstom na kojem je Isus razapet.
Kod nas su dva praznika posvećena bosiljku, to su Sveti Makavej i jesenji Krstovdan. Tih dana Bosiljak se u crkvi osvećuje i posle čuva za religijske potrebe i za lek.