Usred epidemije korona virusa nekoliko veterana Franko-jugoslav udruženja Kozara iz pariskog predgrađa Montroj odlučilo je da se priseti bivših osmomartovskih slavlja. Nekad je, u mlađim godinama, bilo raznovrsnije, slavilo se na radnim mestima, od voljenih i kolega primali se pokloni, putovalo po Evropi i svako je u ruci obavezno nosio poneki cvetak. O cveću ima i jedna istinita pričica:
Došao stranac u Jugoslaviju, tokom celog 8. marta prolazio ulicama, sretao prolaznike, a na kraju dana, ne znajući za našu tradiciju, glasno je primetio:
– Kako vidim, vi ste zemlja koja najviše na svetu voli cveće.
U gradiću Montroj, u manjoj opštinskoj sali koju zovu Trpezarija, tih nekadašnjih lepih vremena sećali su se okupljeni, a tu ne samo da su dame dobile po cvetak, već i po nekoliko ruža, kupio ih najveći Kozarin kavaljer, veteran Ilija Miki Vujović, džentlmenski mu se pridružio Rade Mančić. Ali…
– E, nema vam poljubaca. Žalite se korona virusu. Jedino vam ostaje da pamtite zarađene poljupce, pa kad prođe ovo ludilo i panika, naplatite ih s kamatama – plan je koji su dame istresle pred prisutne muškarce.
Prema tradiciji i navici, svako je iz svoje kuhinje doneo poneki slasni zalogaj:
– Ženama svaka čast. Prigovaraju nam zbog starog članstva, a ove naše vredne žene ispeku kolače, pite, pogače, meso… Da su umesto njih mladi, ništa od toga ne bi bilo – iskreno otkriva Miki Vujović.
U natrpanim torbama našlo se mesta za piće, žestoko i blago, a kad se sve sabrano poređalo po dugačkom stolu i u vedrom raspoloženju, svetkovina žena potekla je bujicom.
– Hajde, Slobo, navali na poeziju! – izazvaše dijasporke našeg amaterskog glumca, on kao oparen poskoči i ubrza, kod njega sve o ljubavi prema ženi koja može biti devojka, supruga, majka, baka, stihovima šetao generacijama, pa u znak zahvalnosti prisutne ženice krenuše da ga poljube, ali se i kao oparene momentalno zakočiše:
– Ne, može! Virus je! Pamti i ti dugove, naplati ih u bolja vremena.
Dođe na red kolo, jedan do drugog, ne mare veseljaci za higijeničare koji opominju da je ruka u ruci zabranjena tokom ove krize. Ovi slavljenici opušteni i neće da se odreknu navika koje primenjuju 42 godine, koliki je i staž Franko-jugoslav udruženja Kozara.
Na čelu kola je penzionerka Dara Vukasović, usitnila korake, a vazu s ružama ne ispušta iz ruke, eto i tu potvrde koliko naše pripadnice nežnijeg pola vole cveće. Ili, Dijana Savičević, kao, neće u kolo, a čim joj nerv zaigra – niko da je zaustavi. Isto je i sa Anicom Hunjadi, i Mirom, i Anastasijom – nije krv voda.
Predrag Janković je srednjak, u stvari, ponaša se zavisno od prilike da li je bolje da bude mlad ili ne previše mlad i svuda dobro prođe, ovaj put mu se dopalo što su žene prema njemu nežne kao da je pahuljica snega. Maher je naš Preda!
A i Živka Mančić se vidljivo raznežila.
– Otkad znam za sebe slavim Osmi mart. Obavezno mi je moj Rade kupovao lančić, narukvicu, sat, onda je video da ja nisam od nakita, pa sam u nastavku dobijala parfeme, u ovim starijim godinama cveće, ne treba mi ništa drugo, a kad vidim ružu i ja odmah procvetam tako u monologu govori Živka, najstarija članica Franko-jugoslav Kozare i nezamenjiva blagajnica.
Uz kasetofon, sve do ponoći slavio se ženski rod.
Otkazan put u Madrid
– Stvarno, simpatično, lepo, predivno. Bilo nas malo, a bilo i slatko – na odlasku je zaključnu ocenu dao raspoloženi Predrag Janković koji je saopštio da je u predvečerje puta otkazana dobro planirana i mnogo željena dijasporska ekskurzija u Madrid.
Čuva ih opština
Čim se spomene ime Kozara, članovi ovog udruženja odmah dobacuju da se obavezno naglasi Franko-jugoslav Kozara:
– Takvo nam je ime od osnivanja, skoro pola veka i nećemo da ga menjamo. Uvek smo na istom mestu, savršeno nas je prihvatila Opština Montroj, daju nam prostorije za rad, za školu, za priredbe, za sva okupljanja, ne smeta im naše ime i nema razloga da ga se odreknemo. Ovaj put, pred okupljanje za proslavu Osmog marta, naglasili su nam: “Što vas je manje – to bolje za vas, radi korona virusa!” I to govori koliko vode računa o nama – ističe veteran Miki Vujović.
