Monotoniju prouzrokovanu dvogodišnjim ograničenjima i gotovo bez okupljanja i druženja, prekinuo je KUD Zlatni opanak, organizujući proteklog vikenda trodnevni folklorni seminar za igrače kulturno-umetničkih društava.
Učesnici su osim iz Nemačke stigli iz Austrije, Švajcarske i Francuske. Bilo ih je pedesetak iz 15 društava i to su oni koji su putem interneta uspeli da ugrabe mesto. Okupili su se u Berlinu da nauče neke nove korake od kompetentnih predavača, da vide stare i upoznaju nove prijatelje i tri dana uživaju u fenomenalnom druženju, uz zvuke tradicionalnih srpskih pesama i igara. Sve je to bilo moguće uz poštovanje 2G+ mera, kojih su se organizatori i učesnici dosledno pridržavali. Tema ovog seminara bile su igre i pesme iz Bosilegradskog krajišta i Vlaške igre i pesme iz okoline Bora. Korake koji idu uz ove ritmove, uspešno su preneli, koreografi Gordana Roganović i Marija Vukoslavčević i korepetitor Slobodan Jerinić.
Čestitke polaznicima
Drugog dana seminara, učesnike je posetila Milica Topalović, prvi savetnik i konzul Ambasade Srbije u Nemačkoj. Značaju seminara, svojim prisustvom dao je doprinos i Saša Ivanović, predsednik Saveza srpskih udruženja Nemačke (SSUN).
Posle bravura koje je videla u sali konzul Milica Topalović nije krila svoje oduševljenje.
– Divno vas je ovde videti, u ovoj lepoj atmosferi, da sa toliko ljubavi i entuzijazma negujete folklornu tradiciju mnogih prethodnih generacija. Ovde u Berlinu žive mnogi narodi iz celog sveta, ali ne vidim da još neki tako dosledno neguju svoj folklor, dok se za naš može reći i da je na svetskom umetničkom nivou. A svima vama mogu samo da čestitam što ste se odlučili da to narodno blago naučite i jednog dana prenesete na sledeće generacije – istakla je Topalovićeva obraćajući se polaznicima seminara.
Saša Ivanović o seminaru govori samo u superlativu.
– Puno mi je srce kada vas sve ovde vidim, motivisane, razigrane i raspevane, da posle toliko ograničenja zbog korone krenemo u nove pohode, ostvarimo nove ciljeve, a pre svega zajedno zaigramo. Vi ste novi čuvari kulture i tradicije od kojih će učiti neke buduće i prenositi znanje sledećim generacijama. Prisustvom na ovom seminaru, vi nam dajete snagu da se još više angažujemo, da vas podržimo koliko je u našim mogućnostima – naglasio je Ivanović pozdravljajući učesnike.
Perfektna organizacija
Za “Vesti” je dodao da je seminar na njega ostavio izuzetan utisak.
– Pre svega domaćin je sve perfektno organizovao, tu su kompletan priručnik i izvrsni predavači. Vidi se da su sa terena, da su tamo stekli iskustvo i da znaju svoj posao. Oni imaju dobar osećaj kako iskustvo preneti mlađim generacijama. Tako ste sigurni da će se svi učesnici, duhovno mnogo bogatiji, vratiti kućama i u matična društva gde će preneti stečeno znanje. Ovakvi seminari su baza znanja o našem narodnom blagu zahvaljujući kojima se naša narodna kultura čuva i dalje širi. Kada se ovako veliki broj ljudi nađe na jednom mestu, onda oni stečena znanja prenose dalje u svojim sredinama i društvima.
Milena Vojkić, predsednica KUD Zlatni opanak, preuzela je veliku odgovornost i veliki teret da sve ovo organizuje, ali sada uz osmeh olakšanja kaže da se trud isplatio. Milena navodi da ideja o organizovanju seminara postoji već dve godine, od kako društvo ima svoje prostorije, a time i neophodne uslove za organizovanje jednog ovakvog skupa.
Zajednički rad
– Bez naših prostorija, morali bismo tri dana negde drugde da zakupimo salu što finansijski ne bi bilo izvodljivo. Korona je u startu omela našu nameru, pa smo onda to odložili za sledeću godinu, i tako do danas. Učesnike smo kontaktirali preko društvenih mreža i sve je odlično funkcionisalo. Moram pre svega da se zahvalim najbližim saradnicima iz našeg društva, a to su Aleksandra Bošnjaković, Milan Gašić, Viktorija Gojković i Dominik Jeremić. Oni su najveći deo vremena uložili, da se sve realizuje. Kada smo na društvenim mrežama objavili konkurs za učešće na seminaru, za samo 2-3 sata sva mesta su bila popunjena. Međutim, 15 prijavljenih je pre par dana moralo da odustane, jer nisu uspeli da obezbede negativan korona test. Nije bilo lako sve organizovati, ali uz dobru volju i mnogo entuzijazma, sve se postiže – navodi Vojkićeva, koja je i sekretar SSUN.
Ona ističe odličnu saradnja među članovima Opanka, a zahvaljuje i roditeljima koji su se potrudili da pripreme hranu.
– Seminar je naša ideja, ali bez ovolike podrške ne bismo uspeli sve da organizujemo. Nadamo se da će se uskoro stvoriti uslovi za nastupe i takmičenja – zaključuje čelnica Zlatnog opanka.
Puno srce
Anina Milić, iz Altštetena, gradića u istočnoj Švajcarskoj, ovaj seminar nikako nije htela da propusti.
– Bavim se folklorom 7-8 godina i igram u KUD “Sveti Sava” u Altštetenu. Trenutno studiram filozofiju i engleski. Redovno sam odlazila na seminare u Švajcarskoj i Austriji, a evo sada sam prvi put u Nemačkoj. Veoma nam je dobro ovde, organizacija je super, koreografi i korepetitor su odlični. I ja sam Vlajna, pa su mi se mnogo dopala vlaška kola koja smo naučili, tako da je meni puno srce – kaže Anina. Ona je rođena u Švajcarskoj, a roditelji su joj iz okoline Jagodine.
– Odlazimo u Jagodinu barem jedanput godišnje. Zbog korone, dve godine smo pauzirali od folklora, i sada smo presrećni što se sve ponovo pokreće.
Konačno smo zaigrali
Stefani Mirić je, kao i Anina Milić došla iz Švajcarske iz KUD “Sveti Sava”.
-Takođe sam iz Altštetena, gde sam i rođena, a folklorom se bavim od treće godine. Pored toga, bavim se jahanjem i sviram violinu. Prelepo nam je ovde, grad je veoma lep i interesantan, a društvo je super. O ovom trodnevnom boravku i seminaru, mogu sve najbolje da kažem. Skoro dve godine nismo mogli da se bavimo folklorom. Inače, ranije smo sa našim ansamblom često gostovali i u Srbiji – navodi Stefani.
Ona s ponosom ističe da je poreklom iz Prizrena.
– U Srbiju odlazimo kad god možemo, nastojimo da što češće boravimo i u Prizrenu.
Zaplakala od sreće
Snežana Džida, umetnički rukovodilac dečjeg folklornog društva Radost iz Leverkuzena, jedva je dočekala da se organizuje jedan ovakav seminar, i da na njemu prisustvuje.
– Jutros sam došla, avionom, što sam brže mogla, jer sam i juče u Leverkuzenu imala probu sa svojim dečjim ansamblom, spremamo se za nastup 19. marta. Tu probu nisam smela da zapostavim. Tako sam jutros ušla u prvi avion i došla u Berlin i definitivno se isplatilo. Deca u našem društvu su od 4 do 16 godina, tako da niko od naših članova nije mogao da dođe, jer je ovo više seminar za omladince. Za decu bi ovo bilo prenaporno, jer su ovo ozbiljnije i jače igre. Slučajno sam dobila informaciju o ovom seminaru i odmah sam se prijavila, a u roku od par sati bilo je već sve rezervisano. Ova situacija sa koronom nas je zaista pritisla čitave dve godine, ne uspevamo da se viđamo i družimo. Oduševljena sam predavačima, kod Goce sam već bila na seminaru, ona je odličan koreograf i predavač. Inače, volim druženje, volim kada u ovako velikom broju možemo da se okupimo i povedemo kolo. Ja sam ovaj susret sa toliko mladih ljudi i dobrih igrača, doživela i emotivno, da su mi i suze krenule. Emocije nas ponesu, a ovo je nešto najlepše za nas. Zajedno nas drži ova ljubav prema folkloru – kaže Snežana za “Vesti”.
Ona je pre 35 godina došla iz Kraljeva, a folklorom se bavi od sedme godine.
– Folklor sam uvek volela i to je deo mog života, ali sam morala da pravim pauze, ipak prethodnih 13 godina sam aktivna.
Dodaje da radi u lekarskoj ordinaciji, kao menadžer i da su njeni sinovi već odrasli.
– Dominik studira prava u Frankfurtu, David stomatologiju u Hajdelbergu, a Laurin je na policijskoj akademiji u Hamburgu. Za 35 godina već smo se odomaćili u Nemačkoj, ali odlazimo i u zavičaj koliko možemo.
Mnogo smo uvežbali
Učesnica seminara koja nije morala mnogo da se muči oko dolaska je Marina Rogožarski iz Berlina.
– Već sa osam godina sam počela da igram, a folklorom se ukupno bavim 12 godina. Odlična su ova tri dana, lepo smo se družili. Od igre me već bole noge, ali to je dobro, znači da smo zaista mnogo uvežbali. Upoznala sam na ovom seminaru i nove ljude, iz Beča, Švajcarske i okoline Berlina. Studiram privatnu ekonomiju na Humboltovom univerzitetu, ali da bih finansirala svoje studije, radim i na kasi u Lidlu. Mama mi je iz Šapca, a tata iz Požarevca i svake godine odlazimo tamo.
Deca nam daju snagu
Kolo se održava samo čvrstim držanjem za pojas
Saša Ivanović je i čelnik Srpskog kulturnog centra Sindelfingen. Rođen je u Beblingenu, kraj Štutgarta, gde i danas živi sa porodicom sa kojom često u zavičaj svojih roditelja, u Prnjavor, u Republici Srpskoj. Smatra da, ukoliko deca češće odlaze u postojbinu predaka, utoliko će je više zavoleti, i tražiti sve ono što otadžbina nudi, bilo da je to muzička kultura, kulinarski specijaliteti, komunikacija sa zemljacima na maternjem jeziku. Po struci, inženjer ekonomije, radi u elektroprivredi Nemačke kao informatičar, ali uvek nađe vremena da se posveti srpskim udruženjima.
– SSUN postoji od 1992. godine i najbrojniji je savez u dijaspori sa 33 udruženja, ali smo uvek otvoreni da primimo u članstvo nova udruženja. Svojim poslom sam veoma zauzet, ali kada vidim našu decu sa koliko se entuzijazma, radosti i motivacije, trude da pravilno odigraju kolo i ja dobijem dovoljno energije da se angažujem u udruženju i savezu. Folklor nam je baza okupljanja i aktivnosti gotovo svih klubova. Oni opstaju pre svega zahvaljujući okupljanju mladih članova koji žele da igraju. Roditeljima je važno da se tradicija predaka prenosi na njihovu decu. U ovim vremenima, a pogotovo od pojave korone, naša društva u dijaspori bi teško opstajala, da nije posvećenosti narodnom blagu. Vreme lokdauna i čekanja da pandemija prođe, iskoristili smo da digitalizujemo dokumentaciju našeg udruženja. Sada su sve informacije pristupačne i svima dostupne – ističe Ivanović.
