Svečanom priredbom i Srpska škola “Sveti Sava”, pri hramu Vaskrsenja Hristovog, na Tempelhofu upriličila je proslavu Svetog Save. Posle nedeljnog bogosluženja, protojerej stavrofor i starešina hrama, Dragan Sekulić je sa decom prelomio slavski kolač. Podsetio je mališane, koliko je Sveti Sava učinio za srpski narod, podstakao ga da se uči raznim veštinama, osnivao škole i bolnice.
Priredbu kojoj je uz Svetog Savu tema i potraga za identitetom i srpskim jezikom kao njegovim neodvojivim elementom, sa decom je pripremila učiteljica Ana Kojadinović, profesor srpskog jezika i književnosti i doktorand na Humboltovom univerzitetu u Berlinu.
Ona pored svoje četvoro dece, od kojih su tek dvoje stasali za školu, uspeva da se posveti predavanjima svakog petka u svečanoj sali ovog hrama. Sa puno energije i uvek dobro raspoložena, nastoji da deci do tančina prenese lepote srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Predavač u školi je i veroučitelj, đakon Predrag Janković, koji, iako je mnogo doprineo pripremi ove priredbe, iz privatnih razloga nije mogao da prisustvuje i njenoj realizaciji.
Deca su prvo, zajedno sa prisutnima, otpevala “Himnu Svetom Savi”, a zatim i dobro savladanu pesmu o prosvetitelju, “Ko udara tako pozno”. Mnoge pouke Svetog Save i o Svetom Savi, svaki učenik i učenica, umeli su na adekvatan način da saopšte prisutnima i oduševe ih svojim znanjem i interpretacijom. Brojna publika je uz ushićenje gromoglasnim aplauzom nagradila učesnike programa, a na licima ponosnih roditelja zaiskrila je i poneka suza.
Jedna od učesnica priredbe je i Marija Starčević, a nju su sa posebnom pažnjom pratili mama Tomka, tata Đorđe i mlađa braća, Lazar i Luka. Tomka Starčević navodi da su Srpska škola, a posebno Svetosavska priredba izuzetno važni za našu decu.
– Bitni su da se sačuva tradicija, da se dalje širi srpstvo, a i da deca ne zaborave odakle su i gde su njihovi koreni. Održavamo intenzivne kontakte sa našim ljudima, a pre svega smo redovno prisutni na bogosluženjima ovde u našoj crkvi. Pre nego što sam rodila decu, pevala sam u Crkvenom horu, jer sam za to imala više vremena. Suprug Đorđe je mašinski inženjer i rođen je ovde, dok mu je otac iz Bijeljine, a majka iz Novog Sada. Ja sam u Berlin došla iz Bijeljine, za sada sam dosta okupirana sa naše troje dece, a kada ona malo stasaju, vratiću se svojoj medicinskoj struci.
Posle priredbe učesnici i publika su ostali na druženju, većina mališana, među njima i Lazar i Luka Starčević, bili su zaokupljeni igrom u novoj igraonici u hramu Vaskrsenja Hristovog, a svi su uživali i slavskoj trpezi koju se pripremile vredne mame.
Držimo se zajedno
Stefan i Sara su odlično obavili svoje uloge na priredbi i tata Danijel i mama Slađana Svilar su takođe zadovoljni.
Danijel Svilar ističe da je priredba bila odlična.
– Deca su to super naučila, lepo su recitovala, lepo pevala, sve u svemu super. U školu su krenuli jesenas, od septembra meseca. Došao sam pre pet godina u Berlin, a oni za mnom, posle godinu dana. Bavim se građevinskim poslovima. Supruga trenutno ne radi, još ide na kurs nemačkog jezika, pa kada ga dovoljno usavrši, konkurisaće za posao. Berlin je veliki, ali naša zajednica je u odnosu na grad mala, pa se često družimo, i držimo se zajedno. Nažalost, stižemo samo jednom godišnje, preko leta, da odemo u Požegu, odakle smo i došli. Tamo obično ostanemo mesec dana.
Naučili ćirilicu
U programu su učestvovali i Aleksandar i Laura Milojević, a tu su i njihovi roditelji Saša i Iva. Sašini roditelji su odavno iz Zagreba došli u Berlin, gde se on rodio, a Iva je iz glavnog grada Hrvatske mnogo kasnije, zbog Saše došla u prestonicu Nemačke.
Iva navodi:
– Prvi put prisustvujem jednoj ovakvoj priredbi i jako mi se svidelo. Sve u svemu, jako je lepo. Deca od malena dobro govore hrvatski pa lako komuniciramo sa svima iz bivše Jugoslavije. Tek od letos u Srpsku školu i ćirilicu su odlično savladali. Uživali su na priredbi, i ja sam svakako ponosna. Idemo tri puta godišnje u Zagreb, a u međuvremenu su deca zavolela i Bosnu, gde imamo rodbinu, kao i u Srbiji, najviše u Zrenjaninu. Ja sam diplomirani inženjer elektrotehnike i bavim se konstrukcijom vozova u okviru jedne francuske firme, koja ima filijale u 37 zemalja, pa tako i u Berlinu. Fakultet sam završila u Zagrebu, gde sam počela raditi za Simens, kod koga u Berlinu nisam mogla dobiti posao.
Saša Milojević je dodao:
– Imamo jako lep utisak o ovoj priredbi, a učiteljica je pokazala da je sa decom obavila odličan rad. Oduševljen sam, kako su deca na bini predstavila program. Za školu smo znali i ranije, ali sin je pored škole, išao i na kurs informatike, pa smo čekali da to završi. Drago mi je što ovde u Berlinu deca mogu da održe kontinuitet sa srpskom kulturom. U kontaktu sa našim ljudima, iz svih krajeva bivše Jugoslavije, i lepo je što često uspevamo da se družimo. Takođe se posećujemo, i redovno idemo na slave i rođendane.
Cveće za učiteljicu
Učesnicima priredne su podeljeni aketići, kao poklon crkve, a učiteljici Ani Kojadinović, roditelji su uručili poklon, prezadovoljni njenim dobrovoljnim angažovanjem. Nastavnica Kojadinović napominje da je svetosavska tradicija konstitutivni element našeg naroda. Oni, čija deca još ne pohađaju Srpsku školu “Sveti Sava”, pri hramu Vaskrsenja Hristovog, mogu da se jave učiteljici na telefon 0176 24505214, ili dođu petkom u 17 sati u hram Vaskrsenja Hristovog , Holzmannstr. 34, 12099 Berlin.
