Ime folklornog društva “Oplenac“ iz Adelajda u srpskoj zajednici širom Australije uvek se izgovara sa dubokim poštovanjem.
Podignuta pre 53 godine na čvrstim temeljima ljubavi prema otadžbini, svom poreklu i kulturi naroda, ova srpska kuća na jugu Australije postala je jedan od oslonaca očuvanja tradicije na Petom kontinentu.
O umeću i načinu na koji iznesu svaki nastup, suvišno je trošiti reči. Dovoljno je bilo u prošlu nedelju prisustvovati 34. Srpskom folklornom festivalu.
Tamo su sve tri grupe “Oplenca“, koje su došle da se predstave publici u Sidneju, izmamile takve aplauze i ovacije, da se činilo kao da jaka grmljavina trese iznad centra u Bonirigu.
Prošlo je nekoliko dana od nezaboravnog događaja, ali se emocije učesnika još nisu slegle.
O tome svedoče i reči predsednika “Oplenca“ Branka Uzelca, koji nam je preneo atmosferu koja i dalje vlada među članovima sjajne umetničke trupe.
– Samo ću reći da smo svi još pod jakim utiskom svega što smo doživeli za vikend, a naročito u nedelju. Presrećni smo što smo imali priliku da budemo deo tako velikog događaja na kojem su se slavili srpski folklor i tradicija. Videti toliko naših ljudi na jednom mestu posle dugog vremena razdvojenosti, bilo je fantastično. Ponovo smo imali priliku da se okupimo i da pokažemo koliku volju i ljubav imamo prema našem nasleđu i jedni prema drugima – u dahu kaže Branko Uzelac.
A, u Bonirigu je sve bilo za pamćenje…
– Susretali smo se sa starim prijateljima, sticali nove i uživali u bogatstvu tradicionalnih igara i običaja našeg naroda. Verujte, već s nestrpljenjem iščekujemo naredni festival u Bonirigu, kao i druga okupljanja naše zajednice, jer to je ono što nam svima ispunjava srca.
Poslednji put pre ovog vikenda, srpski folklorni ansambli iz Australije okupili su se još 2019. godine. Kao i svi ostali, i u “Oplencu“ su se tokom dve godine restrikcija i izolacije, dovijali na razne načine kako bi ostali u pogonu i preživeli kao kulturno-umetničko društvo.
– Bilo je mnogo teško. Naročito kada je sve počelo, jer nismo znali šta da radimo kada su zabranjena okupljanja. Znate, mi imamo 150 članova, od petogodišnjih mališana, do ljudi od 70 godina, a to dovoljno govori sa kolikim smo se izazovom suočili kako bismo očuvali sve kontakte, vežbali koreografije i pesme, ali i pomogli jedni drugima da održimo osećaj normalnosti života.
Branko kaže da najveće zasluge pripadaju koreografu Oplenca Aleksandru Brankoviću i njegovoj supuzi Ani.
Ne samo za očuvanje folklornog društva u vreme pandemije, već i zbog toga što svi ansambli na sceni izgledaju besprekorno.
– To koliko su oni od dolaska uradili za “Oplenac“ i za srpsku zajednicu u Adelajdu, rečima se ne može opisati. Aci i Ani dugujemo najveću zahvalnost, jer kao folklorno društvo bez njih danas ne bismo bili tu gde jesmo. Oni su za vreme izolacije držali probe i sastanke putem Zoom aplikacije, a takođe su slali igračima video-snimke u kojima su objašnjavali šta i kako treba da se vežba. Deca su to uvežbavala kod kuće ispred kamere, a onda slali Aci snimke. Bilo je jako simpatično videti kako deca igraju zajedno sa svojim roditeljima i uče ih koreografije.
Ali, nije bilo lako i kada su žive probe ponovo počele.
– Opet su tu bila ograničenja, držanje distance, zabrana fizičkog kontakta… Ali, kako da deci objasniš da ne smeju da se drže za ruke? Ipak, nastojali smo da ispoštujemo sve državne propise i da istovremeno na najbolji način uvežbavamo koreografije.
Tolika ljubav i predanost je rukovodstvu “Oplenca“ samo potvrdila da su okruženi decom i mladim ljudima koji iznad svega vole i cene svoje poreklo.
– Kroz sve nevolje u protekle dve godine, naši članovi svih uzrasta, a naročito mlađi, pokazali su da gaje ogromnu ljubav prema srpskoj tradiciji i nasleđu. Naš čvrst mentalitet i jaka volja, koje imamo kao narod, pomogli su da očuvamo našu tradiciju i folklor i pomogli nam da opstanemo kao društvo. Tu ljubav koju mi gajimo prema svom nasleđu je nešto što niko ne može da nam ukine ili zabrani. Zato je toliko lepo videti kada i deca i njihovi roditelji vole folklor. Nema ništa lepše od osmeha na njihovim licima – istakao je Branko Uzelac.
Od Dinare do Kosova
“Oplenac“ se na 34. Srpskom folklornom festivalu predstavio sa tri grupe. Prvi su scenu izašli veterani i pevački ansambl koji su prikazali srpske običaje iz dinarskih krajeva – “Vučare”.
Pripremni ansambl iz Adelajda je naredni pokupio salve aplauza za izvođenje igara iz Bosilegrada, a kulminacija je usledila kada je kao pretposlednji na festivalu nastupio Izvođački ansambl “Oplenca“.
Posle savršeno odigranih igara iz Kosovskog Pomoravlja, ispraćeni su stojećim ovacijama i skandiranjem “Oplenac, Oplenac“!
Vučari
Branko Uzelac je takođe bio izvođač na festivalu, pošto je nastupio kao član veteranskog sastava. Najstariji ansambl iz Adelajda oduševio je pesmom i prikazom narodnih običaja iz Like, Dalmacije i Krajine.
Vučari koje su izveli veterani izazvali su oduševljenje i jake emocije u sali, u kojoj je bilo mnogo Srba iz krajeva u kojima se negovala ova tradicija Dalmacije.
– I sam potičem odatle, otac mi je iz Like. Nosili smo Ličke kape, perjanice i tradicionalne nošnje i pokazali šta su naši ljudi iz Dalmacije, Like i Krajine radili, kako su živeli i kako su bili Srbi – kaže Branko.
Vučari su običaj iz dinarskih krajeva, koji se upražnjava kada se ubije vuk koji je bio pretnja za selo. Vučija koža napunjena slamom se stavi na četiri štapa i mladići je nose od kuće do kuće, pesmom poručujući domaćinima da ih daruju jer vuk više neće napadati njihovu stoku.
Autentične nošnje
Svi ansambli koji su nastupali u Bonirigu nosili su prelepe narodne nošnje iz cele Srbije i drugih delova Balkana na kojima žive Srbi.
Ipak, među onima koji su se izdvajali raskošnom tradicionalnom odećom bili su članovi “Oplenca“. Od obuće, do kapa, marama i nakita, sve je odisalo autentičnim duhom podneblja iz kojeg dolaze narodne igre koje izvode.
Ako je bilo problema trebali ste se požaliti Draganu Velisavljeviću. Učlanite i njega.
Al folklor vam je prva liga, svaka čast