Dakle, Vođa je zaslužan što ćemo iduće godine u Afriku da sadimo papriku, znate onu žutu, finu ali ljutu. Kakav Lane, kakav Vidić, kakav Žigić! Predsednik je posle meča iz VIP salona direktno u kamere ličnog Javnog servisa poručio da u državi koja cveta – mora da cveta i sport. I pozdravio reprezentativce koji su sledili njegovu mudru viziju i omlatili Rumune k’o Šumadinac dženariku. I fudbaleri su to posle pobede potvrdili u mikrofon: Ispoštovali smo sve zahteve šefa i uspeh nije mogao da izostane.
Za narod koji je imao čast da u direktnom prenosu vidi predsednika i svitu, pojačanu robusnim golgeterom iz Laktaša, izjava cara Borisa bila je iznenađenje. Mislili su da je i on, onako razdragan i nasmejan, takođe maskota, kao Viktor. Ni slutili nisu da je izabrao i tim i osmislio taktiku, a u poluvremenu sišao do svlačionice i šapnuo Kuzmanoviću:
– Sinko, slušaj pažljivo: u 78. minutu ide lopta na Žigu, Žiga vraća Panti, Panta tebi. Najbolje bi bilo da je dočekaš na levu i da gađaš visoko. Znam im golmana, čim šutneš, on legne k’o krava.
Tako i bi.
Posle je sve, dabome, bilo lakše, pa je Lane dao dva komada i bez instrukcija, jer je Rumunima ušla voda u uši pa su sve trčali kod sudije i kukali: Sviraj, serem ti se u pištaljku!
Tako se i nama, običnim smrtnicima, otvoriše oči: Radomir Antić je, ustvari, maskota. Pomoćni trener. Predsednikov megafon na dve noge, dodavač lopti iz auta i portparol zadužen da selektorove ideje, obećanja, analize i zaključke prenese novinarima.
A, ovamo se puva kako je glavni!
Ništa nije bolji ni vajni srpski prestolonaslednik. Poželeo da se na dedovini uslika pored gardista, koji pripadaju samo pravom kralju. Zbunio čak i komandanta garde, koji se čudio što ga teraju da na propisno odstojanje udalji monarhiste i diplomate dok predsednik ne prođe crvenim tepihom. Regent je bio toliko drzak da je čak hteo i u kriptu da uđe u isto vreme kad i glavni gost. Srećom, tu je bio svevideći i nasvemisleći Protokol, pa je sve proteklo kako dolikuje.
Falilo je samo krunisanje, ali bilo bi to i previše radosti za jedan mali narod u samo jednom danu.
Predsednik je za samo dva dana upisao bodove u gostima. Malo se, doduše, služio laktovima, štipao protivnike u šesnaestercu i udarao bez lopte kad sudija ne gleda. Naklonjeni komentatori bi to nazvali "iskusnom igrom".
Samo što je zaboravio da u Srbiji selektori traju kratko, a kraljevi još kraće.
