Uglednim ličnostima iz dijaspore i regiona koje su u različitim oblastima doprinele promovisanju Srbije i jačanju veza matice i Srba u regionu i dijaspori svečano su uručena nacionalna priznanja.
Nagradu “Dositej Obradović”, za rad na očuvanju srpskog jezika i nacionalnog identiteta kroz mrežu srpskih dopunskih škola u Austriji, kao jedini vid nastave srpskog jezika i kulture u ovoj zemlji koja u 16 odeljenja okuplja više od 400 đaka, dodeljena je profesoru srpskog jezika i književnosti Srđanu Mijalkoviću, jednom od osnivača Odbora Srpskog prosvetno-kulturnog društva Prosvjeta iz Austrije.
Pronalazaču četiri porodice patentata sa više od 400 registrovanih pronalazaka Vladimiru Cmiljanoviću, naučniku i direktoru kompanije Svis rokets iz Švajcarske uručeno je nacionalno priznanje “Nikola Tesla”. Cmiljanović u Bazelu predvodi tim stručnjaka koji radi na otkrivanju lekova protiv raka i na vakcini druge generacije protiv Covid-19.
Svima na ponos
Nacionalne nagrade “Slobodan Jovanović” i “Vuk Karadžić” pripale su Momčilu Vuksanoviću, osnivaču Srpskog narodnog veća Crne Gore i Srpske književne zadruge Crne Gore i profesorki Filozofskog fakulteta u Nikšiću, predsednici Matice srpske u Crnoj Gori Jelici Stojanović.
Čestitajući im na priznanjima, ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, istakao je da ove nacionalne nagrade nose imena ljudi koji su u jednom trenutku bili deo srpskog rasejanja, ali je njihovo delo uzidano u temelje srpske države i nacije.
– Srbi u rasejanju i regionu integralni su deo naše nacije i svaki njihov uspeh na polju, kulture, umetnosti, sporta, nauke, prosvete je na ponos Srpstva. U eri globalizacije kada postoje snažne tendencije da se nacionalne posebnosti i identiteti brišu i zamenjuju pseudoidentitetima, naš prioritet mora biti očuvanje srpskog jezika, ćirilice, srpske kulture, običaja i drugih posebnih identitetskih obeležja gde god naš narod da živi – istakao je Selaković i dodao da su nacionalna priznanja zato i dodeljena onima koji su svoj život podredili naporu da se srpski jezik govori i da se srpsko ime čuje.
– To se posebno odnosi na zemlje u kojima bi, da nema ovih ljudi, srpski jezik i ćirilica iščezli u moru tuđih jezika. Preduslov da naš narod ima budućnost je da nas ima, ali da negovanje srpskog jezika i naše ćirilice ne sme da bude intelektualni podvig, već je to pitanje opstanka naše nacije – poručio je Selaković. Naveo je da su, zahvaljujući Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, samo u poslednjih godinu dana otvorena 23 nova odeljenja za učenje srpskog jezika sa 800 mališana.
Majka Srbija za deda Đorđa
Ministar spoljnih poslova i direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu na Dan primirja u Prvom svetskom ratu svečano će uručiti i peto nacionalno priznanje “Majka Srbija”, u Solunu, čuvaru srpskog vojničkog groblja Zejtinlik Đorđu Mihailoviću. Više od pola veka Mihailović dočekuje i ispraća potomke i poštovaoce srpskih junaka stradalih na Solunskom frontu.
Moja otadžbina
Svečanost su uveličali Srpski pravoslavni pojci, ali i 16-godišnja Anastasija Kašić iz Beča, jedan od učenika škole srpskog jezika Prosvjeta koja je odrecitovala pesmu Alekse Šantića “Moja otadžbina”.
– Imala sam ogromnu tremu pred nastup, jer je velika čast što sam mogla da odrecitujem ovu pesmu, ali sve je prošlo odlično. Mama nas je od detinjstva forsirala da nam prvi jezik bude srpski, ali i sve nas je više u školi. U razredu gde sam sada ima nas 20-ak, i mlađih i starijih.
