Draga mi u Bogomladencu Hristu duhovna deco po blagodati episkopstva, sabrani u našim svetim hramovima o prazniku Božića širom Australije i Novog Zelanda, uznosimo blagodarnost Bogu za izobilni i, nadasve, neizrecivi dar Rođenja Hristovog, u kome nam se otkri i dade istinski put, sadržaj i smisao života.
Sveta Crkva danas blagovesti da Sin Božji postaje sin čovečiji, da bi sinove čovečije učinio sinovima Božijim po blagodati. I zaista, Hristovim rođenjem mi se blagodaću rodismo i iznova se otkri izgubljeni lik Božiji u nama.
U moru mnogobrojnih sablasnih definicija čoveka, koje izumeše oni za koje Sveti apostol Pavle reče da “zaludeše u umovanjima svojim“ (Rim. 1,21), Hristovo rođenje nam iznova otkriva da je istinsko čoveštvo u bogočoveštvu, to jest, u neraskidivoj blagodatnoj zajednici čoveka kao ikone Božije sa Bogom.
Rođenjem Hristovim vaspostavljen je poredak i uneta je harmonija u ljudsku prirodu. Božićem je vraćena čoveku celovitost i data blagodat za borbu protiv svake sile koja preti da ga rasčoveči.
Suočeni danas sa fenomenom velikog broja psihičkih oboljenja, postaje sve očiglednije da je čoveku nametnut neprirodni tempo, atmosfera, a i sadržaj života. Velika je borba, veliki pritisak i teret na duhovnim plećima ljudi.
Međutim, veliko je olakšanje kada znamo da u ovom burnom moru našega života imamo Gospoda Hrista – jedinog istinitog krmanoša naših duša, jedinog istinitog Spasitelja! Sva je pobeda u Hristu, sva uteha u Njemu, sva snaga i radost u Njemu!
Znajući ovo, draga braćo i sestre, privodimo sebe i svoju decu vitlejemskoj svetlosti, a to znači Gospodu Hristu. Nemojmo sebe i našu decu lišavati te svetlosti koja leči, vaspostavlja i preobražava čoveka.
Neka nam Sveta Nedelja bude redovni dan u našem porodičnom i ličnom kalendaru za dolazak u hram Božiji. Ako pravoslavni pokleknu, ako mi kao deca Božija postanemo sinovi protivljenja (Ef. 2,2), ne možemo ni mi, a ni svet koji nas okružuje, očekivati dobro.
Markeri ili crte duha današnjeg društva su simptomatični za vreme koje Sveti apostol Pavle proročki opisuje kao „poslednje“. Naime, Sveti apostol Pavle upozorava da će u “poslednje dane nastati teška vremena“ (2. Timoteju 3,1), u kojima će ljude obuzeti duh samoljublja, srebroljublja, hvalisanja, gordosti, hule, neblagodarnosti, bezosećajnosti, koji neće hteti da se mire, koji će se baviti klevetom, biti surovi, izdajnici, naprasiti, naduveni, više slastoljubivi nego bogoljubivi.
Od ovoga duha, braćo i sestre, trebamo da se čuvamo kao od najljućeg neprijatelja, jer čovek koji zapadne u ovakvo stanje duha postaje igraonica demona. On je paralisan za duhovni život, njegovi vidici se skraćuju i takav čovek, iako telesno živ, je duhovni mrtvac.
Danas svaka i najmanje duhovno osetljiva duša primećuje da gorepomenuto duhovno stanje, o kome govori Sveti apostol Pavle, je sve akutnije u društvu, sve više prodire i osvaja unutrašnje prostore ljudi, pa i samih hrišćana, kojima su u prvoj instanci ove reči upućene.
Zbog toga, dragi mi u Bogomladencu Hristu, iskoristimo ovo vreme praznika da obnovimo svoj život u Gospodu, a to se postiže kroz svetotajinski i svetovrlinski život u Crkvi Hristovoj.
Budimo uvek sinovi mira i mirboženja! Čuvajmo jedinstvo našeg duhovnog i nacionalnog korpusa na ovim prostorima! Znajmo da satana uvek vreba i posmatra nas izdaleka, gledajući kako da napakosti onima koji se trude na putu Hristovom.
Setimo se i ovoga Božića naše braće i sestara na raspetom Kosovu i Metohiji, koji su neprekidno u opasnosti, a koji svojim fizičkim prisustvom drže svetolazarevsku stražu na ovoj najsvetijoj zemlji srpskoj. Podržimo našu braću i sestre i ovoga Božića, pre svega molitvom, a i našim novčanim prilogom!
Ovoga Badnjeg dana naša Mitropolija pokreće posebnu akciju podrške Eparhiji raško-prizrenskoj, vezanu za otkup imanja u carskom gradu Prizrenu, na kome se nalazi drevna Bogorodičina svetinja iz 14. veka, a koje je u posedu jedne albanske porodice.
Naše sveštenstvo će vas detaljnije upoznati o svemu, a naš apel roditeljski vama, dragi nam verni narode, jeste da se svi zajedno potrudimo da pomognemo da se ova velika svetinja zaštiti i vrati svom vekovnom vlasniku – Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i svetosavskom rodu.
Želeći vam svima od srca mnogo radosti, snage i krepke vere, kao i svakog blagoslova za predstojeće Novo leto Gospodnje, pozdravljam vas sveradosnim pozdravom,
Mir Božji – Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!
Episkop australijsko-novozelandski Siluan
