Petu godinu zaredom mediteranska dijeta je prva “prešla ciljnu liniju” u godišnjoj trci za najbolji program ishrane, prema ocenama koje je objavio US News & World Report.
Na drugom mestu našla se DASH ishrana, koja je karakteristična po smanjenom unosu soli, dok je treće mesto zauzela fleksitarijanska dijeta, koja podrazumeva vegetarijansku ishranu većinu vremena, ali je dovoljno fleksibilna da s vremena na vreme pojede i hamburger.
Sva tri načina ishrane podrazumevaju smanjivanje ili eliminisanje prerađene hrane, a povećani unos voća, povrća, mahunarki, celovitih žitarica, orašastih plodova i semenki.
– Mislim da je važno napomenuti da sve tri najpopularnije dijete – mediteranska, DASH i fleksitarijanska – nude raznolikost, fleksibilnost i nekoliko pravila – rekla je Gretel Šuler, izvršna urednica zdravlja u US News & World Report.
– Svi načini ishrane koji imaju dobre rezultate su sigurni, razumni i potkrepljeni naukom. Ove ishrane koje su proglašene najboljim takođe obezbeđuju adekvatne kalorije s fokusom na povrće, voće i celovite žitarice, skromnu količinu nemasnih proteina, mlečnih proizvoda i povremeno poslasticu – dodala je ona.
Panel od 27 stručnjaka ispitao je 40 dijeta i rangirao ih u nekoliko kategorija: koliko je lako pratiti ishranu, kolika je verovatnoća da će osoba znatno izgubiti težinu, kako kratkoročno tako i dugoročno; koliko je dijeta efikasna u prevenciji kardiovaskularnih bolesti ili dijabetesa i nutritivnu potpunost dijete.
– Uopšteno govoreći, vrhunski režimi ishrane su vođeni onim što možete jesti, a ne onim što ne možete jesti. A upravo sada – tokom ovih stresnih vremena pandemije – to je posebno korisno za ljude – rekla je Šuler.
Naglasila je da želimo hranu u kojoj možemo uživati, a koja će održati naše zdravlje i možda čak i ojačati naš imunitet. Takođe, istakla je da najbolje rangirane dijete to nude.
Mediteranska ishrana osim sveukupnog prvog mesta, osvojila prvo mesto i kao najlakša ishrana za praćenje, najbolja za zdravu ishranu, najbolju za dijabetes i najbolju ishranu koja se bazira na voću i povrću.
Brojne studije su otkrile da mediteranska ishrana može da smanji rizik od dijabetesa, visokog holesterola, demencije, gubitka memorije, depresije i raka dojke. Ova ishrana je takođe povezana sa jačim kostima, zdravijim srcem i dužim životom.
Mediteranska ishrana podrazumeva jednostavne obroke na biljnoj bazi, pri čemu je većina svakog obroka bazirana na voću,povrću, celovitim žitaricama, mahunarkama i semenkama, sa primesama orašastih plodova i velikim naglaskom na ekstra devičansko maslinovo ulje.
