Ej, pa to je nastajalo tako što je kažiprst našeg najvećeg Sina, Oca, a već odavno i Svetog duha, pritisnuo ono dugmence na fotoaparatu!
Drug Broz je, dakle, bio čovek od krvi i mesa i to, bogami, čovek vrele krvi, jer se sa slika koje su preživele NATO bombardovanje Maršalata lepo vidi da su mu omiljeni modeli bile sobarice, čistačice, kuvarice…
U maniru iskusnog paparaca, drug doživotni maršal se prikradao i škljockao. Između Krleže, koji se gušteriše na suncu Briona, i nasmejane Jovanke sa pudlicom u naručju smestila se živopisna posluga ženskog pola. Ima tu, bože me oprosti, i čupavih nogu, ali takva je bila moda, a Joška nije bio sklon retuširanju.
Upravnik muzeja, koji može da se pohvali ekskluzivnom izložbom, baš se raznežio predstavljajući amatersko delo spaseno iz tame zaborava. Kaže, Jovankine fotografije prosto odišu Titovom nemerljivom ljubavlju, a obaška su, veli, dragocene slike Bele i Miroslava Krleže, tih dragih gostiju brijunskog raja.
A, već sam se bio uplašio da ti divni primeri bračne ljubavi i prijateljstva nikad neće izroniti na svetlo dana. Da će zauvek ostati skriveno koliko je bilo nežno srce tog div-čoveka, koji je vladao Jugoslavijom, bacao na kolena obožavaoce u Africi i Aziji, a opet stizao da virne pod suknjice običnog (ženskog) sveta.
Vreme prolazi, a njegova ličnost je u našim očima sve veća…
Sve više obožavalaca navraća da se pokloni kamenom sarkofagu u kome, prema predanju, On počiva. Ima tu, bogami, i dečice koja su samo slušala o blagostanju u koje nas je uterao i držao sve do smrti. Njihovi očevi, dede, pa i pradede pričaju im kako su se brčkali na moru za sitne pare, dobijali stanove čim se zaposle i za tri žvake mogli da prevrnu svaku Ruskinju.
"Eh, to su bila vremena…"
Sada sa nestrpljenjem očekujem da i ostali heroji revolucije otvore svoje foto-arhive. Da nam Jovo Kapičić pokaže udarnike sa Golog otoka, Krcunovi potomci kulake i buržuje u ćelijama pred streljanje, familija Staneta Dolanca fotke devetogodišnje Ivanke i njenog očuha Dragiše Kašikovića pre nego što ih je u Čikagu zverski iskasapio agent Udbe…
Nadam se da će među amaterskim radovima biti još ekskluziva, kao što je idilična slika brisanja zadnjeg zrna žita iz seoskih ambara, usamljena ćorava kutija umesto mrtve prirode, razvaljena crkvena vrata, pop počupane brade…
Dok se to ne dogodi, a kad će ne znamo, zabavljaćemo se nagnutim sobaricama sa nedepiliranim nogama i kuvaricama filozofski zamišljenim nad šerpama, a kao šlag na torti nam dođe Titova svastika u kupaćem kostimu.
"Ko ne proba svast, taj ne zna šta je slast", reče Broz i okinu još jednom.
