Na sve strane gomila nabacanih stabala na kojima gotovo nema kore. Sve je sljuštila bujica koja je debla bukava nosila kao lišće.
– Kažeš da je strašno, trebalo je da vidiš tu silu, to je bilo gore nego onaj cunami, sačuvaj Bože – kaže stariji meštanin dok nas vodi do centra sela, putem duž kojeg stoje iskrivljene i napukle betonske bandere.
Dok se dolazi do Trešnjice udaljene desetak kilometara od Malog Zvornika vidi se razvaljeno rečno korito i po njemu obarena debla, ali sve to ne može da pripremi čoveka za prizor u centru sela. Najjači udar pretrpela je kuća Milana Vučetića koga smo zatekli kako pokušava da sredi posledice poplave.
– Kuća mi je bila prva na udaru bujice koja je prizemlje napunila blatom gotovo do plafona. Majka je tada bila sama u kući i komšija je uleteo i spasao je. Voda mu je bila do ramena, ali je uspeo. Sve se desilo predveče kada je bujica grunula. Voda je sa brda svukla hektare šume, nekoliko kilometara od sela stabla su napravila branu. A kada se nakupila to se provalilo i rušilo sve pred sobom. Ovuda su debla bukvi, iščupana iz korena, letela na sve strane. U kuću mog brata Marinka, gore iznad mene, balvan je uleteo i razvalio zid. Sve ovo je napravila Mala Reka koja nam je donela veliko zlo, sve stvari mi je uništila u kući – priča dok pokazuje trag na zidovima dokle je bilo blato koje je sa desetak ljudi danima lopatama izbacivao iz kuće.
Njegova i bratovljeva kuća su najgore prošle, a sada mu ostaje da se zidovi dobro isuše, onda operu i okreče.
Meštani kažu da je najgore prošao centar sela i da će trebati mnogo vremena da se sve vrati u nekadašnje stanje. Mehanizacija je stigla i radi na sređivanju puta do sela i uklanja nanose zemlje i oljuštene balvane iz korita reke. Potrajaće taj posao, a trag stihije izgleda kao da je selom prošla u najmanju ruku Drina, a ne Mala Reka.
Bez kućeKomšiji Vidoju Gajiću voda je prošla kroz prizemlje i odnela vrata, prozore, ogradu, potpuno uništila sve. |
