Od pre nekoliko dana i jedna ulica u ovom gradu novi ime čuvenog Švajcarca, čime se Zaječar među prvim gradovima u Srbiji odužio čoveku koji je toliko učinio za srpski narod. Zdravković je na filmu radio pune dve godine, a sekvence su snimane u Beogradu, Nišu, Šapcu, Mačvanskom Prnjavoru, Ceru, Novom Sadu…
– Film je nastavak putopisne reportaže "Zlatno srce Kajmakčalana" koja je na 24. festivalu Udruženih radio i TV stanica Srbije dobila prvu nagradu – kaže Zdravković.
– Na Kajmakčalan sam otputovao sa planinarima i jednostavno sam bio fasciniran tom pričom o dr Arčibaldu Rajsu koji je Srbima poklonio srce. O Rajsu koji je pomogao da u svet stigne istina o Srbima se malo i pisalo i govorilo i zato sam odlučio da napravim film.
Zdravković kaže da mu je posebno drago što je ambasador Švajcarske u Beogradu njegova ekselencija gospodin Ervin Hofer, koji je prisustvovao premijeri filma, obećao da će se založiti da se u svim švajcarskim školama ovaj film koristi za nastavu iz istorije.
– Gospodinu Hoferu se jako dopao film i najveća satisfakcija je što je baš Rajsov zemljak, Švajcarac rekao da film zaslužuje Oskara – kaže Zdravković.
Nije lako praviti film o strancu i prikazati baš onakvim kakav je stvarno bio. A Rajs je bio Švajcarac, koji je došao u Beograd 1914. godine na poziv srpske vlade da istraži zločine Austro-Ugarske, Nemaca i Bugara, nad srpskim civilnim stanovništvom i tu ostao do kraja života, čak i posle sukoba sa vladom Nikole Pašića.
Toliko je zavoleo običnog srpskog čoveka, srpskog vojnika da je tražio da bude sahranjen na Topčiderskom groblju po pravoslavnim običajima iako je bio protestant, a njegova zavetna želja je bila da kad umre, njegovo srce izvade, stave u običan bokal i iznesu na vrh Kajmakčalana – da usahne pored srpskih junaka i drugova koje je gledao kako umiru u borbi i sa kojima je prešao Albaniju i Solunski front.
Promociji filma prisustvovala je i gospođa Jola Favra, naslednica dr Arčiblada, koja je u Gornjem Milanovcu, u svojoj kući napravila mali muzej Rajsove zaostavštine. Gospođa Favra je u Zaječar donela Rajsov štap i njegove lične predmete kako bi uveličala svečanu promociju filma. Promociji su prisustvovali i gosti iz Beograda, Aleksinca, Kruševca i 25 potomaka solunskih ratnika.
Bugari srce bacili u prašinuZdravković kaže da se malo zna da danas na Kajmakčalanu nema ni traga od zlatnog srca dr Rajsa. – Nažalost malo se zna da danas na Kajmakčalanu ne postoji ni jedan trag o dr Rajsu – kaže Zdravković. – Kada su Bugari okupirali Makedoniju 1941. godine i osvojili kapelicu na Kajmakčalanu, polomili su urnu i teglu u kojoj je bilo srce dr Rajsa i bacili ga u prašinu.
Pošto je postojala legenda da tu počiva zlatno srce, oni su poverovali da je srce stvarno od zlata i da je vredno ukrasti ga. Nisu shvatali da je to bilo zlatno srce za Srbe. Kasnije je urna sastavljena i danas stoji samo kao simbol, a srce se pomešalo sa kajmakčalanskom prašinom. Na kapelici se nalazi i zvono koje je darivao srpski naučnik Mihajlo Pupin. |
