Posle 24 godine imamo neprikosnovenog šampiona teške kategorije u profesionalnom boksu! To je Ukrajinac Oleksandr Usik, koji je u duelu koji se dugo čekao savladao Britanca Tajsona Fjurija podeljenom odlukom sudija posle 12 sjajnih rundi.
Dvojica arbitara su bodovali za Usika (114-113 i 115-112), a jedan za Fjurija (114-113).
Neverovatan meč smo mogli da gledamo. Bolje je počeo Usik, bio je agresivniji u početnoj fazi duela, ali je u šestoj rundi je delovalo da je Ukrajinac veoma daleko od pobede jer je bio uzdrman usled sjajnih kombinacija „Kralja Cigana“.
Ipak, u devetoj rundi Usik pokazuje zašto je jedan od najvećih boraca svoje generacije i fantastično boksujući i raznovrsno pritiskajući šalje rivala u nokdaun. Moglo bi se diskutovati i o tome da li je sudija trebalo da prekine duel jer je veliki broj udaraca primio Fjuri, a da se nije aktivno branio i uzvraćao. Gong za kraj runde spasava vidno dezorijentisanog Fjurija, a delovalo je da će Ukrajinac uspeti da dođe do pobede prekidom u narednoj rundi.
Video možete pogledati OVDE.
Međuti, Fjuri „preživljava“ do kraja 12. runde i kompletiran je jedan od boljih mečeva za titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji koji smo mogli da gledamo u modernoj istoriji.
Borba je održana pred ispunjenom „Kingdom arenom“ u Rijadu, a Usik sada u svom vlasništvu ima sve velike titule današnjice – pojaseve u verzijama WBA, WBC, IBF, WBO (kao i manje značajni IBO), titulu časopisa „Ring“, kao i zvanje linealnog prvaka sveta.
Fotografiju možete pogledati OVDE.
Usik je na savršenom skoru 22-0 kao profesionalac. Ovaj neverovatni borac je sada neprikosnoveni šampion u dve kategorije jer je svojevremeno objedinio sve titule i u kruzer kategoriji (do 90 kg), a pre toga je bio svetski i olimpijski šampion u amaterskom boksu.
Posle ovog poraza, Fjuri, 206 centimetara visoki bokser iz Mančestera, nalazi se na skoru od 34 pobeda (24KO), 1 poraza i 1 remija.
Posle borbe Fjuri je u izjavi za medije rekao da apsolutno veruje da je pobedio u borbi.
– Usik je dobio neke runde, ali sam ubeđen da sam ja dobio više. Njegova zemlja je u ratu, a ljudi generalno favorizuju takve situacije – rekao je Fjuri, koji je, istini za volju, čestitao rivalu i najavio revanš u oktobru.
S druge strane, u Usikovom taboru su insinuirali da su sudija u ringu favorizovao Britanca i da je trebalo da prekine borbu u devetoj rundi i da meč bude zaveden kao tehnički nokaut.
Gde je tu Filip Hrgović?
Hrvatski bokser Filip Hrgović nalazi se nadomak samog svetskog vrha. Zagrepčanin (31 godina, 17-0, 14 KO) je stekao status obaveznog izazivača u federaciji IBF. Ova organizacija odlučna je da sprovede svoj naum o obaveznoj borbi za izazivača posle meča Fjuri – Usik.
Dakle, IBF je naredila da se Hrgović bori za titulu dostupnom prvom prilikom – rival bi mu bio pobednik okršaja Britanca i Ukrajinca. A Fjuri i Usik to trenutno ne žele, već hoće revanš na jesen, alternativu koja je finansijski znatno unosnija. O tome je otvoreno govorio i Turki Alalših, savetnik saudijskog princa i kreator čitave priredbe „Vatreni ring“.
To znači da, kako trenutno stvari stoje, druga borba Fjurija i Usika neće biti za titulu apsolutnog šampiona, već za sve titule osim IBF. U međuvremenu bi za IBF pojas trebalo da se bore Hrgović i Entoni Džošua.
Ipak, za sve to postoji jedan preduslov – „El Animal“ Hrgović treba da pobedi u svojoj predstojećoj borbi. Ona je zakazana za prvi jun, takođe u Rijadu. Protivnik hrvatskom teškašu biće Danijel Duboa, nekadašnji izazivač. Biće to jedan od uvodnih mečeva priredbe u kojoj će se sastati i Diontej Vajlder i Džilei Džang.
Pre Hrgovića, dvojica Hrvata su osvajali titule šampiona sveta u profesionalnom boksu – Mate Parlov i Stipe Drviš.
Kada smo poslednji put imali neprikosnovenog prvaka sveta u teškoj kategoriji?
Poslednji koji je poneo titulu apsolutnog „kralja teškaša“ bio je Lenoks Klaudijus Luis, as koji se borio pod kanadskom i britanskom zastavom tokom velelepne karijere.
U novembru 1999. godine Luis je jednoglasnom odlukom sudija u Las Vegasu pobedio velikog rivala Ivandera Holifilda i ujedinio sve relevantne pojaseve svog vremena. Međutim, tada se javila WBA sa uslovom da „Lav“ u narednom meču mora da se nađe u ringu sa obaveznim izazivačem Džonom Ruizom – u suprotnom će mu WBA titula biti oduzeta.
Javnost je u tom periodu videla Majkla Grenta kao najopasniju pretnju za Luisovu vladavinu. Borba Luis – Grent je bez dileme bila ta koju je bokserska publika želela. Lenoks je očekivano doneo odluku da ignoriše WBA i Ruiza, pa da se tako odrekne WBA titule i statusa neprikosnovenog prvaka. Verovatno ni sanjao nije da će to biti poslednji put do danas da imamo apsolutnog šampiona teške kategorije svetskog boksa.
U 21. veku kao ubedljivo najbolji borci u ovoj diviziji istakli su se braća Kličko – ukrajinski džinovi čelične discipline. Vitalij i Vladimir su tokom svoje vladavine (2004-2015) uspeli da objedine četiri pojasa, ali očigledno nisu želeli da se međusobno bore, pa apsolutnog šampiona ni tada nismo dobili.
Diontej Vajlder i Entoni Džošua su imali priliku da objedine titule, ali, kao i mnogi drugi pre njih, „nisu uspeli da se dogovore“.
Otkad je Džon L. Salivan 1885. godine prepoznat kao najbolji, znalo se ko je šampion sveta među teškašima. Takvu čast imali su, između ostalih, bokserske ikone kao što su Džek Džonson, Džek Dempsi, Maks Šmeling, Džo Luis, Ezard Čarls, Roki Marćano, Flojd Paterson, Soni Liston, Muhamed Ali, Džo Frejžer, Džordž Forman, Leri Holms, Majk Tajson, Ivander Holifild, Ridik Bou…. Uvek je bilo bitno ko je šampion među velikim momcima!
Tim čudnije što skoro 24 godine nismo imali neprikosnovenog “kralja teškaša”.
