Na jugoistoku Turske, četrdesetak kilometara severno od Sredozemnog mora i ne mnogo više od toga, zapadno od Sirije, leži Adana. Dvomilionski grad, svojevrsni centar velike poljoprivredne oblasti koja se širi ravnicom Čukurova, Adana je mesto neobičnih kvaliteta. Veliku varoš, izgrađenu na moćnoj reci Sejhan, inače, najdužoj u Turskoj, karakteriše prožimanje različitih uticaja. Turskog, arapskog, persijskog, ali i grčkog i rimskog. Ovo je mala priča o tome šta je, oku jednog neobičnog putnika, privuklo naročitu pažnju.
Ime od davnina
Kada nas je, na modernom aerodromu u Adani, sačekao vođa puta, nas, novinare i ljude od pera iz daleka, koji preko Istanbula dođosmo u ovaj udaljeni deo Turske, bio je to i formalni početak jednog neobičnog druženja. Putovanja, koje nije bilo samo geografske prirode. Već u prvih sat vremena, saznali smo opšte, najznačajnije stvari o ovom gradu. Njegovu veličinu, koja je tolika da Adana, sa procenjenih 2,2 miliona stanovnika, predstavlja šesti najveći grad u Turskoj, posle titana poput Istanbula, Izmira i Ankare, te značajno manjih, Burse i Antalije. Dalje, naš domaćin nam je ukazao da Adana tokom istorije nije toliko često menjala ime, kao što je to slučaj sa nekim drugim gradovima kroz koje su prolazile osvajačke horde.
Narandže u svakoj ulici
Govorili smo o industrijskim potencijalima ove poljoprivredne oblasti, nekada poznate po tekstilu, a kojom i dan-danas, dominiraju nebrojeni povrtarski plastenici, što se najbolje vidi iz vazduha. Bilo je reči i o turizmu koji se razvija, religiji koja čuva običaje, obližnjem planinskom vencu Taurus, čiji vrhovi čoveka podsećaju koliko je zapravo mali i narandžama koje niču duž gradskih sokaka, a koje se, zbog svoje kiselosti, retko koriste u ishrani.
Ipak, ono što ovaj grad definiše bolje nego bilo šta drugo, jeste ukusna kuhinja, a pre svega, Adana kebab. Uvodna priča o kebabu i poljoprivredi, tekstilu i industriji, istoriji i religiji, odzvanjala je vazduhom, dok nas je odlučni vozač mini-busa sprovodio do hotela. Kroz prozor, upijao sam prizore mediteranske kasabe. Sokake omeđene pomorandžama koje su kisele kao limun, bazare od starine i minarete kolosalne Šabanči džamije. Avantura je mogla da počne.
Kulinarski majstori
Posle smeštanja u ukusno uređenom hotelu i kratkog predaha, naši domaćini su priredili večeru dobrodošlice u elitnom restoranu, koji baštini višedecenijsku tradiciju rada pod palicom jedne porodice i jednog šefa kuhinje. Supe i salate, začini i tortilje, u prijatnom ambijentu kojim se širio miris crnog čaja i airana, bili su, na naše iznenađenje, samo početak neobične večeri. U želji da nam praktično prikažu kako izgleda njihov rad na ovom mestu, domaćini su nam omogućili i da se sami okušamo u kulinarstvu. U čemu drugom, do u pravljenju adana kebaba.
Tako su stranci iz dalekih zemalja, vešto instruisani savetima starih majstora kulinarskog zanata, i sami uživali u sitnjenju mesa, njegovom oblikovanju i začinjavanju i na kraju, pripremi nad žarom. Znanje koje sam dotad stekao o značaju kebaba u kulturnoj i turističkoj ponudi grada, ulozi u ishrani stanovništva, ali i time da je najukusniji kad je napravljen od jednogodišnje ovce teške oko 22 kilograma, samom pripremom je zaokruženo i kompletirano. S pravom se može reći da smo u tome uživali, u istoj ili većoj meri u kojoj smo svoje đakonije, kasnije tokom večeri, i degustirali. Prvi dan u Adani se privodio kraju, uokviren optimizmom i ushićenjem zbog onoga što nam tek predstoji. Pred nama su bile nove avanture, nošene svežinom divlje reke Sejhan, autoritetom Hadrijanovog mosta i aurom jednog zagubljenog mesta, do koga dekadencija savremenog sveta još nije stigla.
Kebab krstio grad
Roštiljska đakonija, adana kebab, sa kojom sam se već susreo na putovanjima kroz Tursku, u ovom delu ove lepe zemlje, uistinu ima status malog božanstva. To smo se uverili i na samom startu našeg druženja, kada su nam vodiči ispričali, u šali, da nije grad taj koji je dao naziv kebabu, već je bilo obrnuto.
Divna reka Sejhan
Regija Turske u kojoj leži Adana je poznata po svojoj izuzetnoj plodnosti, pri čemu, lokalni predstavnici ističu da se radi o najkvalitetnijem zemljištu u čitavoj Turskoj. Poseban kolorit čitavom pejzažu, daje reka Sejhan, koja je, sa svojih 560 kilometara, najduža u zemlji. Vodostaj ove reke je, prema pričanju naših vodiča, pre izgradnje brane, bio toliki da su njome plovili veliki brodovi. Danas je dubina značajno manja, ali to ne menja utisak da se radi o impresivnom toku velike snage i još većeg značaja za ovdašnji živalj.
Drevna naseobina
Arheološki nalazi sa prostora Adane pokazuju da se radi o iskonski drevnoj naseobini, koja je bila nastanjena još u vreme starijeg kamenog doba. Sam grad je bio integralni deo mnogih legendi iz ovih krajeva sveta, pa se tako kaže da je Adana direktno pomenuta u čuvenom, sumerskom “Epu o Gilgamešu”. Tokom narednih vekova, ove prostore su naseljavali brojni drugi narodi, među kojima su Hetiti, Asirci, Persijanci, Grci, Rimljani, Seldžuci i napokon, Osmanlije. Danas je Adana iskonska metropola ovog dela Turske, u kojoj žive mnogi narodi, pretežno, muslimanske veroispovesti.
