"Svi dolazite k meni i razgovarajte sa mnom kao da sam živa, govorite mi o svojim jadima, i ja ću vas videti, i čuti, i pomagaću vam", govorila je velika ruska svetiteljka blažena Matrona Moskovska.
Klanjaju joj ljudi svih vera i nacionalnosti… Nema Rusa koji se pri pomenu njenog imena neće prekrstiti i ispričati o nekom čudu svete Matrone.
"Pre osam godina ozbiljno sam obolela. Dijagnoza – hronična bubrežna insufijencija, krajnjeg stadijuma. Bila je neophodna transplantacija bubrega.
Lekari su rekli da je operacija nemoguća, jer su se posle brojnih transfuzija u krvi pojavila antitela. Otišla sam u manastir kod Matronoške i tražila pomoć, a dve nedelje kasnije sam operisana.
Lekari su rekli da sam jedinstven slučaj. Zato, ne očajavajte – verujte u čuda, i ona će se desiti", napisala je jedna Ruskinja na internet forumu.
"Malog Nikolaja je udario automobil: teške povrede mozga, pao je u komu… Lekari nisu davali nikakvu nadu, prognozirali su mu tri meseca života. Obratio sam se za pomoć svetoj Matroni. Desilo se čudo – molitve su pomogle i Nikolaj je ozdravio. Sada ide u školu", zabeležio je jedan Gruzin.
"Moja drugarica je imala rak i išla je na hemoterapije. Molila se svetoj Matroni da joj podari dete… Zatrudnela je i rodila zdravog dečaka. Sada mu je četiri godine…", ispričala je mlada Ruskinja.
"Ne treba osuđivati druge"Oni koji je pamte Matronu Dimitrijevnu Nikonovu kažu da je bila sitna ženica, sa malim, detinjim šakama i stopalima. Imala je blago, prosvetljeno lice i isti takav glas. Nikad nije propovedala, ni podučavala. Davala je savet i blagoslov, i potom se molila. Ostale su zapisane neke njene pouke: "Ne treba osuđivati druge ljude. Bolje je da malo češće misliš o sebi"; "Branite se krstom, molitvom, svetom vodicom, svetim pričešćem". Upozoravala je ljude da ne trče kod vidovnjaka već da se prepuste volji Božjoj… |
Takvih priča je mnogo. Još za života blažena je bila ljubimica naroda. Matrona Dimitrijevna Nikonova rođena je 1881. u selu Sebino (Tuljska gubernija) u porodici siromašnih, ali pobožnih i vrednih i poštenih ljudi, oca Dimitrija i majke Natalije kao četvrto dete. Rođena je slepa. Nije imala oči, ali je imala duhovni vid…
Već na njenom krštenju bilo je jasno da je izabrana od Boga: kada je sveštenik spustio Matronu u vodu, svi prisutni su videli nad detetom miomirisni dim.
Sveštenik Vasilije je bio veoma iznenađen: "Mnogu sam decu krstio, ali ovako nešto videh prvi put. To dete će biti u Bogu sveto". I još je dodao da će predvideti njegovu smrt. To se i obistinilo.
Matrona je imala i jedno spoljašnje obeležje: na prsima je imala ispupčenje u obliku krsta. Kada joj je majka zamerila što je skinula sa sebe krstić, Matrona je rekla: "Pa, ja imam svoj!"
Predskazala Drugi svetski ratGodine 1939. predskazala je i Drugi svetski rat: "Mnogi narodi će izginuti, ali naš ruski će pobediti. Moskvu neprijatelj neće osvojiti…". Često je ponavljala da je "nevidljivo prisutna na frontovima i da pomaže ratnicima". Obraćale su joj se i porodice nestalih vojnika i ona bi im govorila o njihovoj sudbini… |
Kad je malo stasala, išla je na hodočasno putovanje po ruskim svetinjama. Sa 17 godina, Matroni su se iznenada oduzele noge i do kraja života nije mogla da hoda. To je prihvatila kao volju Božju. Ljudi su dolazili k njoj i tražili pomoć, a ona bi svakog saslušala i pomogla im zajedničkim molitvama…
Jedan seljak iz susednog sela, udaljenog četiri kilometra, preko posrednika je tražio da ga isceli. Matrona mu je poručila da dopuzi do nje i da će mu pomoći. Snagom volje, seljak je to i učinio a kući se vratio na zdravim nogama… Kako su joj braća bili partijski aktivisti, 1925. bila je primorana da se preseli u Moskvu – "srce Rusije i sveti grad" kako je nazivala rusku prestonicu.
Ceo život je provela bez svog krova nad glavom. Živela je u domovima poznanika i vernika… Upokojila se 2. maja 1952. godine, a sahranjena je dva dana kasnije, po njenoj želji na Danilovskom groblju u Moskvi, kraj crkve da bi "mogla da sluša službe Božje".
Starica je predskazala: "Posle moje smrti malo će ljudi dolaziti na moj grob, samo najbliži. A kad oni umru, moj grob će ostati sasvim zapušten.
Ali, proći će godine, saznaće ljudi za mene i poći će ovamo da me mole za pomoć. I ja ću svima pomagati jer ću ih sve čuti". Posle tridesetak godina, njena humka na Danilovskom groblju postade jedno od svetih mesta pravoslavne Rusije. Kanonizovana je 1998, a ostaci su joj potom preneti u Pokrovski manastir.
Takođe, u hramu Svetog velikomučenika Trifuna, na Topčiderskom groblju u Beogradu, nalazi se ikona blažene Matrone koja je osveštana nad njenim čudotvornim moštima.
Prinova posle 19 godinaU manastiru Svetog Ilije u Krupi na Vrbasu, nedaleko od Banjaluke, od 2006. nalaze se čestice svetih moštiju Blažene Matrone Moskovske. Tu je zabeleženo da jedan bračni par iz Gradiške 19 godina nije mogao da ima dece. Gospođa je dolazila u manastir i molila se pred moštima Matronoške. Prošle godine javila se svešteniku Savi Nedeljkoviću iz porodilišta nakon što je rodila sina. Lekari su rekli da je "medicinski fenomen"… |
