Posle nastupa mladih muzičkih talenata i recitatora koji su ih pogurkivali, potom izložbi Aleksandra Trpčevskog, Dragane Pajović i Radmile Matejević-Janković, predavanja Srđana Srećkovića na temu 1.300 kaplara i projekcije filma "Milunka Savić", na red je došao umetnički ansambl "Kralj Petar Prvi". Opredeljenje su im srpske duhovne pesme, izvodili ih u duhovnom ambijentu crkve Sv. Sava, ispred portala, ispod polileja i pored sveća.
Nevidljive niti– Svojom energijom i glumačkom veštinom Mira nas je držala u svom zagrljaju i obavila nevidljivim nitima, ona plače, svi mi plačemo, suze ne krijemo. Sve čestitke i veliko hvala za ovo što nam je u Pariz donela – ocenila je Lidija Gojković. |
– Lepo je videti sve ove ljude koji nas slušaju, oseća se da im nedostaje nešto iz rodne kuće i mi smo im to preneli – primetio je Miloš Marković, dirigent hora u kome su članovi stari od 22 do 73 godine.
A šta je nekada govorio vladika Nikolaj? Svaka mu zlata vredna, u svakoj biser i savet za lepši ovozemaljski život na putu do vaskrsenja, što je prekrasno izgovorio Vladimir Đorđević, glumac Pozorišta mladih iz Kragujevca.
U sali Belviloaz, na Menilmontanu, po našoj muzici je raspalila Banda šljivovica, posetioci se upalili, bi to vatra živa.
Završnicu proslave kulture obeležila je beogradska glumica Mirjana Đurđević. Čim je ušla u svečanu salu pri crkvi Sv.Sava, svojom harizmom je gledaoce namagnetisala, ni da trepnu, svaku njenu reč iz monologa "Čučuk Stana" naiskap su upijali. Opčinila ih je sudbina srpske žene, rođene (1795) u Sikoli kod Negotina, supruge junaka Hajduk Veljka, posle njegove pogibije udaje se za drugog junaka, Grka Jordakisa Nikolau Olimposa, živeli su u Bukureštu, prešli u Rusiju, pa u Severnu Moldaviju, troje dece mu izrodila, sahranjena je u Atini (1849), bez ikakvog obeležja. Kroz životnu borbu naša Stana izborila se za epitet srpska i grčka heroina.
Slika u BordouNa jednom od svojih putovanju, francuski predstavnik romantizma Ežen Delakroa (mnogo je slikao borbu Grka protiv Turaka) došao je u kontakt sa Čučuk Stanom i zapazivši je kao "žrtvu romantične patnje" – naslikao je. |
Tekst je napisao Mirjanin otac dramski pisac i novinar Rajko Đurđević, režiju je uradila Gruzijka Cisana Mukusidze, kostim kreatorka Verica Rakočević-Kuzmančević, plakat slikar Milan Cvetićanina, a tih 80 monodramskih minuta proticalo je poput povetarca i uragana, u zavisnosti od Čučuk Staninih raspoloženja, razmišljanja, temperamenta, slabosti, snage i pobeda.
– Volim njen lik, saživela sam se s tom vanvremenskom ženom, arhitip je slobode, ona koja teži oslobađanju srpske duše – razrađuje glumica Mirjana.
A na šta se sve odlučivala Čučuk Stana? Onako hrabra učestvovala je u borbi protiv Turaka, četiri rane zaradila, čak je i svoje dukate priložila za ustanak Grka protiv Turaka. Otkriva to monodrama, radnja je prati od rođenja do poslednjih atinskih dana, a otkriva i koliko je bila voljena od Srba.
– Ovo parisko veče proteklo mi je predivno – zaključila je Mirjana.
Publika oduševljena. Po završetku monodrame svi su na nogama, zaglušujuće aplaudiraju.
– Žao mi je što se završilo – sažima Sunčica Dimitrijević.
Okupljeni ocenjuju "sjajan dobro ukomponovani istorijski tekst" i "sjajnu prirodnu glumu".
