Šefica srpskog tima za pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji Tanja Miščević požalila se juče da je Nemačka jedina zemlja koja još nije dala zeleno svetlo za otvaranje prvog poglavlja u pregovaračkom procesu Srbije i EU.
– Mi smo završili sve tehničke pripreme za poglavlje 32, koje se tiče finansijske kontrole, ali Nemačka još nije odobrila da se ono otvori – rekla je Miščević novinarima u Briselu nakon okončane runde skrininga o zaštiti intelektualne svojine.
Poznato je da vlasti u Beogradu nastoje da se prvo poglavlje u pregovaračkom procesu otvori u toku ove godine. Kada to nije uspelo u oktobru i pored "istorijske" posete Aleksandra Vučića Berlinu i njegovih razgovora u četiri oka sa kancelarkom Angelom Merkel, preostala je nada da će se to desiti do kraja godine i da će u novogodišnjoj poruci građanima srpski premijer i na terenu evropskih integracija moći da uknjiži pozitivnu ocenu. Ali optimizam je loš saveznik u ovom slučaju, jer nakon jučerašnjeg intervjua nemačkog ambasadora u Beogradu Hajnca Vilhelma srpskim medijima, potpuno je jasno da Berlinu ne pada na pamet da napravi ustupak vlastima zarad ubiranja političkih poena na domaćem terenu. Kao prvo, nemačka vlada insistira da pregovarački proces otpočne sa poglavljem 35 koje se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
|
Vilhelm: Čemu žurba? Kao packa zvučala je poruka nemačkog ambasadora Hajnca Vilhelma da je Berlin svestan koliko je srpskoj vladi stalo da do kraja godine otvori prva poglavlja, ali da Beograd ne vrši "pritisak" na EU u vezi sa tom svojom željom. Uostalom, poručuje diplomata, da li će poglavlja biti otvorena sada ili za nekoliko meseci nije pitanje "života i smrti".
Puste želje srpskog tima Još u junu ove godine ministarka bez portfelja za evropske integracije Jadranka Joksimović tvrdila je da Nemačka nije tražila da se prvo otvori poglavlje 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa s Prištinom. Vladimir Todorić kaže da je ideja našeg pregovarčakog tima da se prvo otvori poglavlje o finansijskoj kontroli (32), ali da neke evropske zemlje smatraju da treba da se krene sa poglavljima o pravosuđu, osnovnim pravima i bezbednosti (23 i 24), s čim se slaže i opoziciona Demokratska stranka.
Nesposobnost, a ne zavera Bivši savetnik u Vladi Srbije za evrointegracije Vladimir Todorić smatra da ne postoji ni nemačka, niti bilo koja druga zavera protiv Srbije kada se radi o njenim integracionim procesima. |
– Uslov za to je da se u potpunosti primeni Briselski sporazum, što sada nije slučaj. Nije završena integracija pravosuđa u kosovski sistem, nema statuta Zajednice srpskih opština, nije do kraja rešeno pitanje telekomunikacija – bio je precizan nemački diplomata šta se to tačno od Srbije očekuje.
I pored tako jasnog stava najuticajnije države članice EU, zvaničnici Beograda kao da ignorišu ono što već i ptice na grani znaju – nema ništa od otvaranja pregovaračkih poglavlja u ovoj godini.
– Naravno da ovo kočenje ne treba da nas iznenađuje, jer Nemačka je stalno diktirala i uslove i tempo i samo je pitanje koliko će još naše vlasti da se ponašaju kao da se to ne događa. Uostalom, nije pitanje šta radi Nemačka već šta radi naša vlada, a ona radi ono što joj se kaže, izlazi u susret zahtevima stranih faktora, pogotovo nemačkim, jer nema kuraži da kaže da pod tim uslovima, da se odriče dela teritorije, neće da nastavi evropske integracije – komentariše za "Vesti" bivši ministar za KIM Slobodan Samardžić.
Srpska pozicija je dodatno u tesnacu, jer ne samo što joj moćna Nemačka diktira uslove, već njihovo ispunjavanje ne zavisi samo od volje Beograda. Naime, poglavlje 35 podrazumeva i volju kosovske strane da se do kraja primeni Briselski sporazum. Albanci u otcepljenoj pokrajini još uvek nisu formirali novu vladu, što im je dobar izgovor da koče primenu dogovorenog. Tako na stanje stvari gledaju zagovornici članstva u EU, ali oni koji se protive integracijama imajući u vidu cenu koju bi Srbija trebalo da plati, trenutnim stavom Prištine bi mogli biti zadovoljni.
– Šta koči Priština? Naš sunovrat! Mi treba da damo teritoriju i izađemo svim drugim mogućim ucenama i hrvatskim i rumunskim da bi se samo zadržali na tom putu, jer od članstva nema ni govora. Jedino što srpska vlada nije na sunovratu, ona je čvrsto na svojim pozicijama, dok država propada – zaključuje Samardžić.
