Britanska vojno-pomorska baza mogla bi da se pojavi u Ukrajini, u blizini Krima. Nije tajna da je NATO baza na toj lokaciji za Moskvu „crvena linija“ koja se ne sme preći. Vojni eksperti upozoravaju da je za NATO snage to pogodan region za špijuniranje Rusije, kao i mesto za baziranje avijacije i flote i uporište za mogući napad na Rusiju.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je rekao da se Kijev ne protivi raspoređivanju vojnika zemalja-članica NATO-a na svojoj teritoriji i to na stalnoj osnovi. Već je odabrano i najpogodnije područje za izgradnju baze, pa se planira da britanske pomorske snage budu raspoređene u Nikolajevskoj oblasti. Pored toga, London je spreman da Kijevu obezbedi kredit za izgradnju vojnih katera.
– Čini mi se da je opšti pravac delovanja i vojnog i političkog rukovodstva Ukrajine pridruživanje NATO-u i EU. Ukrajinsko rukovodstvo u pogledu oružanih snaga čini sve što je moguće da to i ostvari. Prvo, sve reforme koje se sprovode u Oružanim snagama Ukrajine usmerene su na usklađivanje sa NATO standardima. Ovo se odnosi na oficirske i generalske činove, vojne statute i priručnike, standarde veze-komunikacije i automatizovanu komandu i kontrolu trupa. To jest, iako nije još dočekala pridruživanje NATO-u, Ukrajina u potpunosti prilagođava svoju armiju standardima Alijanse. Čak i u kancelariji svakog ukrajinskog vojnog zvaničnika, pored ukrajinske zastave, visi i zastava NATO-a – kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Mihail Hodarjonak.
S tim u vezi, dodaje on, ne bi se trebalo čuditi što će se na Crnom moru pojaviti britanska baza i što će se Ukrajina naoružati vojnom tehnikom i oružjem Alijanse.
– Sasvim je moguće da će u početku oni slati Ukrajini svoje polovne brodove, a u budućnosti treba zaista očekivati da će Kijev dobiti kredit za izgradnju brodova. Generalno, u ovoj vesti nema ništa iznenađujuće — to je samo dalji razvoj svih tendencija koje se primećuju kod vojno-političkog rukovodstva Ukrajine – rekao je Hodarjonak.
Britanci jačaju svoj geopolitički uticaj, ali ne i bezbednost Ukrajine
Velika Britanija u poslednje vreme jača veze sa Ukrajinom, a prošle godine je u ukrajinsku ekonomiju investirala oko dve milijarde dolara, čime se uvrstila na listu tri najveća investitora te zemlje. Dve zemlje su ove nedelje čak potpisale i Memorandum o jačanju vojne i vojno-tehničke saradnje i postignut je dogovor o kreditu u iznosu od oko 1,6 milijardi dolara, koje Britanci daju za razvoj Vojno-morske flote Ukrajine. Rok otplate je 10 godina.
Prema memorandumu, Velika Britanija planira da isporučuje Ukrajini savremene tipove vojne opreme i najnovije visokoprecizno naoružanje. Takođe, predviđeno je i stvaranje proizvodnje određenih vrsta vojnih proizvoda u Ukrajini, kao i izgradnja baznih objekata za ratnu mornaricu.
Jasno je da je u kontekstu izlaska Velike Britanije iz EU London zainteresovan za jačanje svog geopolitičkog i ekonomskog uticaja u Istočnoj Evropi, ali malo ko veruje da će to zaista ojačati i bezbednost same Ukrajine.
Ruski eksperti ističu da bi Ukrajina morala da promeni svoje zakonodavstvo ako želi da otvori stranu vojnu bazu na svojoj teritoriji, jer aktuelni Ustav to zabranjuje. Međutim, debate se vode oko toga da li će zajam dovesti do jačanja ukrajinske flote i može li ta zemlja da obnovi brodogradnju. Dok jedni smatraju da je Ukrajina praktično u potpunosti izgubila svoj industrijski potencijal i da nema snage da se uzdigne, drugi veruju da se može oporaviti.
– U principu, Ukrajina ima potencijal da izgradi sopstvenu flotu. Na primer, upravo u Nikolajevu postoji brodogradilište iz sovjetskih vremena koje je pravilo nosače aviona. Naš jedini nosač aviona je napravljen u Ukrajini. Imaju mogućnosti, imaju kadrove, jedino nemaju novac. Ono što ih može ometati u izgradnji velikih brodova je to što nemaju preduzeća koja bi razvijala borbene informacione i kontrolne sisteme. Ali, mislim da neće izmišljati rupu na saksiji, nego će opremanje borbenih informaciono-kontrolnih sistema preuzeti od NATO-a – rekao je Hodarjonak.
U doba Sovjetskog saveza u gradu Nikolajevu, u administrativnom centru ukrajinske Nikolajevske oblasti, nalazilo se brodogradilište, gde je izgrađena raketna krstarica „Moskva“, glavni brod ruske Crnomorske flote.
Prioritet je jačanje Oružanih snaga Rusije i posebno — Crnomorske flote
Nikolajevska oblast, gde bi trebalo da se pojavi britanska baza, nalazi se u južnom delu Ukrajine, a nedaleko od NATO zemalja — Rumunije, Bugarske i Turske i „na korak“ od ruskog Krima. To je kratka udaljenost kako za brodove, tako i za avijaciju, pa čak i raketne napade.
Kijev se već priključio antiruskom vojnom savezu, pa iako nije članica NATO-a, Ukrajina omogućava zemljama Severnoatlantske alijanse da koriste njen vazdušni prostor za operacije protiv Rusije.
NATO je u poslednje vreme intenzivirao svoju aktivnost u blizini ruskih granica — strani izviđački avioni počeli da se pojavljuju 40 odsto češće u odnosu na prošlu godinu u crnomorskom regionu i još se više intenzivirano vazdušno izviđanje u blizini Krimskog poluostrva. Provokacije idu toliko daleko da američki bombarderi simuliraju napade na Rusiju.
Jugoistočno od Nikolajeva nalazi se vojni aerodrom „Kuljbakino“ sa kog avioni NATO-a periodično poleću, što predstavlja direktnu pretnju za Rusiju. Vojni eksperti ukazuju na to da je taj region pogodan ne samo za poletanje borbenih aviona, nego se tu mogu instalirati i radari i i druga sredstva za izviđanje.
– Izgradnja takvih vojnih objekata u Ukrajini ne može se nazvati prijateljskom prema Rusiji, a to će neizbežno dovesti do zaoštravanja vojno-strateške i geopolitičke situacije u crnomorskom regionu. Ovo se ne može nazvati prijateljskim korakom, ali je to neizbežni put koji je izabrala Ukrajina i Rusija je ne može u tome sprečiti. Prosto, treba proceniti situaciju sa stanovišta postojeće realnosti – kaže Hodarjonak.
Međutim, čak i ako države NATO-a daju deo svojih brodova Ukrajini, to neće promeniti odnos snaga u regionu. Iako zemlje-članice NATO-a Turska, Rumunija i Bugarska imaju izlaz na Crno more, u tom regionu postoje samo dve ozbiljne sile, dve flote — ruska i turska. S obzirom na aktuelnu situaciju u regionu i pretnje za Rusiju, Hodarjonak smatra da Rusija mora još više da jača svoju vojnu moć.
– S tim u vezi, preostalo nam je samo jedno – treba aktivnije da se bavimo izgradnjom i modernizacijom nacionalnih oružanih snaga. Kada je reč o crnomorskom regionu, to znači da treba raditi na jačanju moći Crnomorske flote, jer se njene borbene i operativne sposobnosti samo približavaju željenim. Nedavno je Crnomorska flota dobila podmornice i brodove, poput fregate ‘Admiral Esen’, ali je naša flota i dalje inferiorna u borbenoj i brojčanoj snazi u poređenju sa turskom ratnom mornaricom. Moramo vredno da radimo kako bismo postali prvi u svom regionu u pogledu borbene snage i operativnih sposobnosti. Mislim da je ovo imperativ – zaključio je Hodarjonak.
