Učenici Elektrotehničko-građevinske škole “Nikola Tesla” u Jagodini godinama osvajaju nagrade na rapubličkim takmičenjima, osvajaju priznanja za dizajn i radove na likovnim konkursima. Tako je recimo prvu nagradu za dizajn na takmičenju za mlade preduzetnike osvojio Stepan Jevtić, koji je u međuvremenu završio Arhitektonski fakultet i sada radi kao projektant u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Nada Milić je uradila portret Nikole Tesle i pobedila na konkursu američke fondacije koja nosi ime našeg poznatog naučnika. To su, samo su neke od nagrada koje su osvojili đaci koji svoje likovne veštine razvijaju na časovima likovne sekcije koju vodi Jasmina Šumar profesorka likovne umetnosti. Zahvaljujući njenom požrtvovanju i velikoj volji, ovi talentovani umetnici već petnaestak godina organizuju samostalne izložbe u holu škole.
Trenutno sekciju pohađa pedesetak učenika, a nedavno je na izložbi svoje radove izložio Vuk Kolić iz Paraćina, učenik četvrte godine arhitektonskog smera škole “Nikola Tesla”. Nikola je odličan učenik, ima sve petice, a ovo mu je bila druga samostalna izložba.
– Od kada sam upisao srednju školu počeo sam da crtam automobile, jer sam celog života okružen njima i dosta me privlače. Moj otac je limar i reparira automobile, a ja puno vremena provodim u njegovoj garaži. Omiljeni automobil mi je bmnj
. Na izložbi su predstavljeni oldtajmeri, sportski, superautomobili, ali ima i motora, kamiona i autobusa. Svima se sviđaju radovi, zato što su vrlo realistični. Dosta sam radio sa profesorkom, koja mi je mnogo pomogla. Za jedan crtež treba mi sedam-osam sati, što znači treba mi dosta vremena i smirenja. Ali, zadovoljstvo mi je da radim na njima – kaže Kolić.
Ovaj mladi umetnik je počeo da crta grafitnom olovkom, a od nedavno to čini bojicama i flomasterima. Uradio je oko 80 crteža automobila, a sada je počeo da pored modela automobila crta devojke.
– Najteže mi je da nacrtam skicu. Sliku auta, a tokom crtanja dodajem detalje. Probao sam da crtam portrete, ali mu nisu pošli za rukom. Upisao bih Građevinski fakultet, jer bih time voleo da se bavim, a da mi crtanje bude hobi, jer me mnogo opušta – dodaje Kolić, koji je osvojio prvu nagradu “Mali Pjer” za karikaturu “Mozak na bicikli”.
Sofija Stevanović iz Jagodine, treća godina smer arhitektonski tehničar, počela je da crta pre šest godina, najpre japanski strip, potom je prešla na akvarel, a onda na portrete, u kojima je, kaže, najviše napredovala i najviše voli da ih radi. Kupila je knjigu za crtanje stripa i tako počela. Kao mala je gledala crtane filmove i rešila da se oproba u crtanju omiljenih junaka. Usavršavala se čitajući knjige i gledajući video klipove.
– Profesorka Šumar je videla moj talenat i organizovala moju samostalnu izložbu, što me je učinilo ponosnom i nagnalo da neprestano napredujem. Najviše volim da radim grafitnom olovkom portrete glumica i modela. Trudim se da pokažem emociju u svakom radu i da svaki portret šalje neku poruku. Nekada na crno-bele portrete dodam detalje u boji, a nekada ne radim tako realistično, već onako kako ja vidim – kaže Sofija.
Ona se sprema da posle treće godine upiše Fakultet primenjenih umetnosti, a četvrtu godinu završi vanredno pa potom upiše i studije psihologije, jer misli da je ta nauka povezana sa slikarstvom i da pronađe sve odgovore.
Profesorka Šumar za oba đaka kaže da su sami puno radili kako bi bili što bolji, a da ih je ona samo bodrila.
– Kolić crta toliko realistično, da crteži izgledaju kao fotografija. Sofija je toliko talentovana, ali nikada nije nagrađena. Ubeđena sam da žiri ne veruje da su to njeni radovi. Njeni portreti su toliko realistični, da se ne razlikuju od fotografije, ima vanredan, gotovo nestvaran talenat i kad je reč o detaljima i tehnikama – ocenjuje profesorka Šumar.
Mlade nade
Profesorka Šumar kaže da na drugoj godini ima veoma talentovane dece. Među njima su Jovana Jovanović iz okoline Paraćina, koja radi svim tehnikama i uglavnom crta arhitektonske elemente, Jovana Satirović iz Jagodine, koja voli da senči grafitnom olovkom i crta akrilnim bojama, a radi i portrete, Valentina Simić iz okoline Rekovac, koja nije imala inspiraciju, ali se prijavila za sekciju, bila je uporna i neprestano napreduje…
– Crtala bih i da nisam član likovne sekcije, ali izuzetno je lepo što ona okuplja đake sa istim interesovanjima, što se svi razumemo i radimo iste stvari – kaže Anđelija Brkić.
Prave vrednosti
Profesorka Šumar kaže da živimo u vremenu kada mnogo pažnje treba posvetiti deci, a jedan od zadataka pedagoda je da ih usmere ka pravim vrednostima, pojasne im kako treba da izgleda njihovo slobodno vreme.
– Savetujem ih da moraju da se okrenu sebi, svojim interesovanjima. Treba da shvate da je knjiga najbolji drug i da umetnost spasava dušu. Deca sve manje čitaju. Zato treba svaki predmet da ima sekciju. Nažalost, one su zamrle devedesetih godina prošlog veka, pa je naša likovna sekcija jedina u Jagodini. Naučila sam decu i da čim uđu u učionicu mobilne telefone ostave na katedru, što su svi prihvatili kao izazov, a sada to rade da bi bar tih 45 minuta bili u svetu umetnosti – zadovoljna je svojim đacima profesorka Šumar.
Pisma iz Australije
Profesorka Šumar kaže da se sa đacima koji pohađaju likovnu sekciju toliko zbliži, da joj se mnogi od njih javljaju i po završetku školovanja, a mnogi je posećuju kada dođu u Jagodinu.
– U kontaktu sam sa svima iz likovne sekcije, ali i sa ostalim đacima, čak i onima koji su se zaposlili u Australiji. Interesuju se kako radi likovna sekcija, da li smo osvojili neku nagradu na takmičenju, a vole i da nas obiđu. Sanela Petković, na primer, koja je prošle godine završila školovanje i koja studira u Beogradu, za svaku izložbu izrađuje plakate – ponosna je profesorka Šumar.
