Čak 99 ljudi udavilo se u Australiji ovog leta, objavila je nacionalna spasilačka služba Surf Living Saving Australia (SLSA). Više od polovine ovih smrtnih slučajeva, ukupno 55, dogodilo se na plažama duž morske obale, dok su ostali tragični incidenti zabeleženi na rekama i jezerima.
U izveštaju SLSA, koji je objavljen 1. marta, po završetku kalendarskog leta, otkriveno je da su ekipe izvele skoro 5.200 spasavanja, kao i da je prva pomoć ukazana više od 25.000 puta, a izvedeno je i 1,3 miliona „preventivnih akcija“.
Morske struje su i ove kao i prethodnih godina bile glavni uzrok utapanja, sa 29 odsto smrtnih slučajeva tokom leta. Takođe, podaci pokazuju da su većina žrtava bili muškarci – čak 84 odsto utopljenika.
Ponovo je najviše slučajeva utapanja sa fatalnim ishodom zabeleženo na plažama u regionalnim i zabačenim oblastima, koje su nezaštićene, odnosno na kojima nema spasilačkih patrola. Na tim delovima obale dogodilo se 60 odsto od ukupnog broja utapanja, što je za devet odsto više nego prethodnog leta.
Izvršni direktor Surf Life Saving Australia Adam Vir rekao je da ovi podaci iznova šalju upozorenje koliko je opasno kupati se na plažama koje nisu obezbeđene od strane stručnih spasilačkih ekipa.
– SLSA je posvećen saradnji sa australijskim državama na planu ulaganju u tehnologiju koja je prilagođena različitim regionima širom Australije. Smatramo da nam napredna tehnologija može mnogo pomoći kako bismo utvrdili regionalne „crne tačke“, odnosno plaže koje ljudi posećuju, a koje su trenutno bez spasilačkih patrola – rekao je Vir.
Prvi čovek SLSA je naveo i o kojim načinima zaštite je reč.
– Već smo videli uticaj koji tehnologija ima na naše usluge kroz uvođenje dronova i drugih bespilotnih letelica za osmatranje obale, kao i reflektora za hitne slučajeve i sistema za nadzor, koje imamo u nekim državama. Ali, želimo da na tom planu uradimo više i sarađivaćemo sa svim zainteresovanim stranama kako bismo to postigli – istakao je Adam Vir.
On je takođe dodao da SLSA radi sa Univerzitetom Novog Južnog Velsa na razvoju aplikacije za pametne telefone koja će uz pomoć veštačke inteligencije detektovati morske struje i upozoravati na njih. Ova aplikacija je nazvana „Rip Eye“, odnosno „Oko koje prati struje“.
– Edukacija javnosti o opasnostima koje vrebaju ostaje od ključnog značaja. Moramo se pobrinuti da nastavimo da dopiremo do što većeg broja ljudi, iz što više zajednica i sredina, kako bismo raširili informacije o značaju bezbednosti na obalama. Naša primarna poruka svima je da plivaju samo na zaštićenim plažama, i to između crvene i žute zastave – istakao je Vir i dodao da se konstatnto traže načini da se spasilačke službe prošire na što više delova izuzetno duge australijske obale.
Kupaći i surferi, oprez!
Zbog opasnih velikih talasa koji su počeli da se kreću ka obalama Australije, u ponedeljak je duž cele obale Novog Južnog Velsa upućeno upozorenje kupačima i surferima da ne ulaze u vodu barem do srede, kada će situacija ponovo biti procenjena od strane nadležnih. Biro za meteorologiju (BoM) je upozorio da su veliki i snažni talasi od ponedeljka ujutro počeli da uslove duž istočne australijske obale čine previše opasnim za bilo kakve aktivnosti, ukljčujući i pecanje.
Oblasti koje spadaju pod crvenu zonu protežu se sve od Bajron Beja na krajnjem severu NSW, pa do najjužnijeg grada ove države – Idena. Ova zona obuhvata plaže na duž Bajrona, Kofs Kousta, Mekvori Kousta, Hantera, Sidneja, Ilavare, Bejtemans Beja i obala Idena.