Majke plavuše i crnke ponovo “ukrstile” kopačke! Ovaj fudbalski meč na terenu FK Jedinstvo u Gornjoj Gorevnici kod Čačka već šest godina je glavni sportski događaj u nekoliko sela uz i niz Zapadnu Moravu i nipošto se ne propušta.
Tog dana svi svetski sportski događaji – Fudabalsko prvenstvo Evrope, košarka, odbojka, tenis… padaju u treći plan u odnosu na fudbalsko nadmetanje crnih i plavih fudbalerki.
Tako je bilo i ove godine.
Prema rečima Ivana Glišića, predsednika FK Jedinstvo, u početku je ovaj fudbalski derbi bio zamišljen drugačije, ali su se vremenom pravila odigravanja utakmice promenila.
– Pre sedam godina ponudili smo majkama, i crnkama i plavušama, da naprave ekipu i odigraju revijalnu utakmicu protiv svojih sinova koji u našem klubu treniraju fudbal i ta utakmica je odigrana. Međutim, već sledeće godine je interesvoanje majki bilo toliko da smo odlučili da one naprave dve ekipe, jedne u kojoj će biti plavuše i druge sa crnkama. Tako je i počelo tradicionalno odigravanje ovog derbija koji je jedinstven u Srbiji, možda i u svetu, koji prati više navijača nego što ih imaju i neki važni fudbalski timovi u zemlji – objašnjava za “Vesti” Ivan Glišić kako se rodio najzanimljiviji fudbalski derbi.
Fudbalerke obe ekipe su, inače, komšinice i dobre prijateljice koje se svakodnevno druže, ali na dan odigravanja fudbalskog derbija atmosfera i odnosi među rivalkama su sasvim drugačji. Ove godine u susretu crnki i plavuša bilo je i novina o kojima se, zakona radi, moralo voditi računa. Tako je kapiten ekipe sada kapitenkinja, bek je bekinja, centarhalf je centarhalfkinja, golman-golmanka, centarfor-centarfokinja… što je prilikom najave sastava ekipe izazvalo smeh i razne komentare u brojnoj publici. Međutim, zakon je zakon…
Ipak, najveći problem u organizaciji ovog neobičnog susreta fudbalerki jeste izbor sudije koji će voditi meč, ali ga ovog puta zapravo nije ni bilo, jer je Milun Jovanović bio jedini koji je i ove godine imao dovoljno hrabrosti da, uz mnogo rizika, deli fudbalsku pravdu.
– Suditi susret fudbalerkama je “stavljanje glave u torbu”. Jer, sa ženama nije lako ni u životu, a o fudbalskom terenu i da ne pričam. Ono što primećujem jeste da su fudbalerke veoma brzo naučile da “krljaju”, da koriste laktove, đon, ružne reči, psovke, a ima trenutaka kada znaju da budu i vrlo agresivne prema sudijama. Uz to, sada mi je posao još teži jer moram da vodim računa kako ih oslovljavam, da ne prilazim preblizu dok razdvajam zavađene jer onda rizikujem da budem optužen za seksualno uznemiravanje. Pre nego što odsviram kraj utakmice, u zavisnosti od rezultata i atmosfere, dobro razgledam svoju poziciju na terenu i moguće pravce evakuacije, mislim bežanja kroz kukuruze, u cilju svoje lične sigurnosti. U protivnom, jadna mi majka ako me nezadovoljne fudbalerkinje sustignu – u šali objašnjava sudija Jovanović o suđenju na derbiju u Gornoj Gorevnici.
Na sreću sudije Miluna Jovanovića i brojne publike, utakmica je protekla bez incidenata posle koje je ekipi Crne mame uručen pobednički pehar – metla sa veoma dugačkom drškom na koju se svake godine upisuje pobednik derbija. A drška je toliko dugačka da će se na njoj moći još godinama upisivati pobednice. Posle fudbala zaboravljene su sve čarke sa utakmice te su fudbalerke pod šatrom i uz piće i muziku nastavile druženje i dobre komšijske odnose.
Kad tašta sve čuje
Među brojnim navijačima iz nekoliko sela, a bilo ih je čak i iz Crne Gore, najbrojniji i najbučniji bili muževi, deca i svekrve fudbalerki. Međutim, jedan od muževa je u navijačkom zanosu bio nepažljiv te je sa istim žarom navijao i za crnke i za plavuše što, naravno, nije promaklo tašti. Zbog čega je suprug navijao za obe strane ostaje tajna, ali ako je otkrivena, onda mu u tom slučaju nije mogao pomoći ni sudija Jovanović koji je posle susreta bio najsrećniji jer je i ovog puta prošao bez modrica.
