U subotu 17. januara navršava se peta godišnjica od smrti Tomislava Crnkovića, legende i najdugovečnijeg kapitena zagrebačkog Dinama i jednog od najboljih odbrambenih igrača u istoriji reprezentacije Jugoslavije. Vremešni poklonici fudbala i danas živo pamte visokog, markantnog i snažnog levog beka "plavih" i "modrih", koji je na terenu bio oštar kao sablja. Pričaju da nije štedeo ni sebe ni druge, pa je na našoj fudbalskoj sceni plenio požrtvovanošću više od decenije. Uostalom, potražite sastave starih utakmica našeg državnog tima i videćete, iz meča u meč, uvek ista imena: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec.
Da, to je onaj nezaboravni, čuveni olimpijski tim, za koje mnogi i danas kažu da je bio najbolji koji smo ikada imali. Inženjer Mikica Arsenijević je u svojoj poslednjoj selektorskoj utakmici, protiv Norveške u Zagrebu (4:1), u ekipu ubacio Crnkovića i rođeni Kotoranin je otputovao na Olimpijske igre u Finsku.
Tamo se "dogodila" istorija. "Plavi" su posle Londona '48. i u Helsinkiju '52. osvojili srebrnu medalju. U finalu su poraženi od mađarske "lake konjice" sa 2:0, ali su prethodno u Tampereu odigrali legendarni meč sa Sovjetskim Savezom, u kojem su vodili sa 5:1, a "zbornaja" stigla do 5:5. Par dana kasnije odigrana je repriza. Jugosloveni su pobedili sa 3:1, a pobesneli Staljin je raspustio čitav državni tim svoje zemlje.
Na tim Igrama popularni Crni je odigrao svih šest utakmica, bio je nezamenljiv i na Svetskim prvenstvima u Švajcarskoj '54. i Švedskoj '58, a ostaće zabeleženo da je od 51 susreta u dresu sa državim grbom u čak 28 činio užu odbranu sa Bearom i Stankovićem. Taj rekord kasnije su nadmašili Šoškić, Durković i Jusufi, koji su 33 puta igrali zajedno.
Crnković i pored sjajne karijere, koju je kasnije nastavio i u Švajcarskoj, nije ostao u fudbalu. Posvetio se ugostiteljstvu, pa je dugo u Zagrebu imao restoran "Tomislav". Preminuo je u 80. godini.
