Od sredine aprila, kada je Kijev započeo žestoku operaciju na istoku zemlje protiv svog proruskog stanovništva, do 10. avgusta u Ukrajini je ubijeno više od 2.000 ljudi, ranjeno više od 5.000 a gotovo pola miliona žitelja te zemlje napustilo je svoje domove i utočište našlo uglavnom u Rusiji. Ove podatke prezentuju UN, međutim, brojke su daleko "crnje". 
Vojno-politički konflikt koji zbog Ukrajine danas potresa ceo svet izgleda beznadežno. Izlaz je moguć jedino ako se ulože izuzetni diplomatski napori i povuku nestandardni potezi – kažu analitičari. Zato su oči celog sveta bile uprte u Minsk, gde su se nedavno sastali lideri Rusije, Belorusije, Kazahstana, Ukrajine i predstavnici EU.
– Ovde se rešava sudbina sveta i Evrope – rekao je ukrajinski predsednik Petro Porošenko uoči sastanka u Minsku.
Međutim, nada da će taj susret staviti tačku na rat u Ukrajini bila je preterana, jer je umesto dogovora o miru naznačen tek put ka njemu uz obnavljanje delatnosti Kontakt grupe Ukrajina – Rusija – Oebs.
Čelnici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Petro Porošenko pružili su jedan drugom ruku i proveli nasamo za pregovaračkim stolom oko dva sata. I to je nešto, ali nedovoljno za rešenje krize.
I Moskva, i Kijev, i Zapad su uzdržani u optimizmu iščekujući početak pregovora o sudbini Donbasa, ali i o rešavanju pitanja tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu.
U međuvremenu na jugoistoku Ukrajine i dalje besni rat, veštački isprovociran, podsticavan i raspirivan sa Zapada.
– Nisu Rusija i njen predsednik doprineli eskalaciji sukoba u Ukrajini, već Zapad predvođen EU i SAD – ocenio je još proletos češki predsednik Vaclav Klaus. Da akcije Vašingtona vode svet ka velikom ratu zaključio je i američki novinar Vilijam Pfaf. On je na svom blogu napisao kako je Bela kuća uspela da ubedi javnost u SAD i natovsku Evropu "da su svi ovi događaji bili posledica agresivne, ekspazivne strategije Rusije na Ukrajinu, a ne nesposobni pokušaji SAD da uključe Ukrajinu u sastav NATO i EU, kako bi podrivali politički autoritet predsednika Putina".
Ruski predsednik, naravno, nema dileme da je Amerika kreator događaja u Ukrajini. Prethodna vlast u Kijevu, ocenio je Putin, pokušavala je tome da se suprotstavi, ali je Zapad imao drugačiji plan koji je uključivao vojni scenario, neustavno oružano preuzimanje vlasti.
Ukrajinska kriza započela je u novembru prošle godine u glavnom gradu Kijevu, da bi se potom proširila i na druge gradove, nakon što je vlada predsednika Viktora Janukoviča odbila da potpiše sporazum o evrointegraciji i okrenula se Rusiji. Proevropski Ukrajinci izašli su na ulice tražeći ostavku Janukoviča i prevremene izbore.
Protesti su se širili po celoj zemlji, ali je njihov centar postao kijevski Majdan, gde su tri meseca održavane antivladine demonstracije. U početku nije bilo krvoprolića, ali su pokušaji vladinih snaga bezbednosti da razbiju demonstracije dovele do prvih žrtava i stotina ranjenih. Tenzije su rasle, broj stradalih se povećavao, Janukovič je pobegao u Rusiju odakle je sporazumom od 21. februara praktično prihvatio sve uslove Zapada i opozicije. Nakon što je svrgnut sa vlasti, vlast u Kijevu su preuzele zapadne marionete. Raspad Ukrajine je time započeo. Uznemireni Krim je ubrzo, već u martu, prisajedinjen Rusiji, a novi centar antivladinih snaga postao je Donbas. Proruske pristalice sa jugoistoka zemlje tražile su autonomiju, Donbas je ključao…
Posle zauzimanja administracije i proglašavanja narodnih republika u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, i prethodnog formiranja narodne vojske, postalo je jasno da raspad Ukrajine ulazi u novu, oružanu etapu.
Privremena ukrajinska vlada ušla je u rat protiv svojih građana koji su joj posle krvavog puča i višenedljenog terora otkazali poslušnost. Njihova jedina krivica bila je to što im je ruski maternji jezik i što su odbili da budu na silu odvojeni od matice. Privremena vlada u Kijevu u aprilu je započela žestoku kaznenu operaciju protiv snaga samoodbrane Donbasa. Vladine trupe, pomognute neonacističkim organizacijama, kao što je Desni sektor, započele su ofanzivu, koristeći teško naoružanje i granatirajući gradove sa zemlje i iz vazduha.
Osnovni uzrok krize u Ukrajini su fašisti, tajkuni i zapadna ekspanzija, ocenio je britanski Gardijan i podsetio da Zapad još od devedesetih godina prošlog veka pokušava da liniju razdora u Ukrajini iskoristi za slabljenje ruskog uticaja i Ukrajinu uvuče u NATO. Rat u Gruziji 2008. i (ne)očekivana intervencija Rusije omeo je plan da se NATO proširi na istok, što Zapad Rusiji nikada nije oprostio.
Humanitarna invazija
Zapad i Kijev uporno optužuju Rusiju da sprema vojnu invaziju. Čak su u isporuku ruske humanitarne pomoći istočnim regionima Ukrajine, gde vlada humanitarna katastrofa, nazvali "ruskom humanitarnom invazijom". Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin kazao je da mnoge članove Saveta bezbednosti više zabrinjava to što je ruski konvoj prešao ukrajinsku granicu i isporučio pomoć Lugansku nego sama humanitarna katastrofa u zemlji.
Zločin u Odesi
Jedan od najstravičnijih zločina u Ukrajini je onaj počinjen 2. maja u Odesi, kada su u Domu sindikata pripadnici radikalnih pokreta na čelu sa Desnim sektorom ubili, spalili i ranili više od stotinu ljudi. O tome više niko ne piše i ne priča što neki analitičari tumače kao poziv ukrajinskim neonacistima da nastave sa terorom.
