“Novi Crnogorci su ukinuli svoju izvornu nacionalnost, uveli jezik unatrag, dodali slova da bi se razlikovali, sklonili ćirilicu i sada su namerni da prisvoje nemanjićke i ostale svetosavske zadu+bine i u procepu su – drugi ih teraju spolja, a oni se razgrađuju iznutra”, komentariše situaciju u Crnoj Gori, u kojoj je i rođen, književnik, akademik SANU, Miro Vuksanović.
Crnu Goru, kaže, vidi danas kao rasečenu jabuku.
– Nju je rasekla ruka gospodara, jer je tu divnu zemlju pretvorio u svoju imovinu. Može se desiti da mu ta od zlata jabuka padne u Bojanu – ocenjuje Vuksanović.
– Deobe su stvorene na mestu gde krv lako uzavri. Neophodno je ukloniti razlog i ništa ne dodavati. Crna Gora je, nažalost, postala zemlja rizika, jer ne pazi samu sebe. Onamo gde se rodoslov uči kao prva pesma i gde se kune u ime predaka, vlast u Crnoj Gori hoće da sve počinje od danas. To nije prirodno, to se ne može primiti i porasti – dodaje on.
“Kompletiranje novog crnogorstva”
Kada je reč o Zakonu o slobodi veroispovesti u crnogorskom parlamentu, Vuksanovič kaže da ga je najviše iznenadila brzina i moranje njegovog usvajanja.
– Iznenađuje brzina i moranje da se po svaku cenu usvoji zakon po noći, pred praznik, da se ujutro izglasa, a da se odmah istog dana i potpiše. To sve nekako nije baš prirodno, da se na takav način donosi nešto što može da izazove opasne posledice – smatra akademik Miro Vuksanović.
Celokupnu situaciju u vezi sa donošenjem spornog zakona Vuksanović vidi kao “kompletiranje novog crnogorstva”.
– To se svodi na politiku – ako promenim nacionalnost, jezik, pismo, azbuku, onda jedino još ostaje veru da proemenim. Meni se čini da se tu radi o nekom dugoročnom cilju koji u ovom trenutku ne bih nazvao imenom koje zaslužuje – zaključuje Vuksanović.
Crna Gora je danas crvljiva jabuka.Crv je izjeda iznutra dok je polako ne pretvori u ostatke onoga što je bila crvena zdrava jabuka.