Škola ponovo oživljava 1977. dolaskom sveštenika Milana Pejića. Otac Milan i njegova supruga Ivanka počinju da drže časove veronauke, jezika i folklora, a raspadom Jugoslavije, početkom devedesetih, kada mnogi roditelji nisu više želeli da decu šalju u tadašnju jugoslovensku školu, ona dobija naziv Srpska škola.
KontaktNastava se održava subotom od 10 do 14.30 sati u Svetosavskom centru na Listu, Mengendamm 16c, a sve informacije mogu se dobiti na telefon 0511 394 19 24 ili mobilni sveštenika Milana Pejića 0173 232 0992. Broj faksa je 05111 394 19 25 a mejlovi su: SOKGHann@aol.com |
Posle promene stava nemačke države prema stranim dopunskim školama, "državna" srpska dopunska škola prestala je sa radom, a "srpska" škola pri Svetosavskom centru ostala je jedina srpska škola u Donjoj Saksoniji. Danas ta škola, iako zvanično nije priznata kao državna, poprimila je sva obeležja srpskog školskog centra u kojem deca od predškolskog uzrasta do 12. razreda uče srpski jezik, veronauku, pevanje i folklor, a kroz ove predmete stiču i znanja iz istorije i geografije.
Nastava se održava subotom od 10 do 14.30 sati. Svedočanstva, iako više znače kao uspomena nego kao zvanični školski dokument, izdaju se na kraju svake školske godine, čemu se deca veoma raduju. Poslednjih godina u prvi razred upisuje se prosečno desetak novih đaka, a pošto jedan broj njih upisuje direktno u drugi ili treći razred prosek od stotinjak učenika postao je skoro standardan. Učenici su podeljeni u pet grupa i šestu, predškolsku.
Apel roditeljima– Mogli bismo da imamo mnogo više đaka kada bi roditelji bili uporniji. Samo u nemačkoj školi u kojoj ja radim, ako računamo i one koji govore "montenegriš", ima desetak učenika koji bi mogli da dolaze u srpsku skolu. Roditelji jesu zauzeti, ali bi u svakom slučaju za identitet svoje dece trebali više da se žrtvuju- mišljenja je profesorka Svjetlana Bojić. |
U školi deluju folklorna i dramska sekcija. Folklor vodi Anđela Radujković, a kad je ona sprečena, dostojno je zamenjuje Nataša Macanović, odlična učenica desetog razreda. Folklorna grupa je prema uzrastu podeljena u malu, srednju i odraslu. Osim pred našom publikom, oni često nastupaju i na gradskim manifestacijama, a česti gosti su i na proslavama manastira Presvete Bogorodice u Himelstiru.
Đaci srpske škole svoje znanje i umeće redovno dokazuju priredbama koje se održavaju za Božić, Savindan, na kraju školske godine, i drugim prigodama, ako se za to ukaže potreba. Osim recitacija, pesme, folklora i muzike sadržaju priredbi značajno doprinosi dramska sekcija, koja publiku uvek oduševi scenskim prikazom nekog srpskog običaja.
– Trudimo se da deci izgradimo identitet i da ih osposobimo da postanu pravi srpski pravoslavci, ali i da se dobro integrišu u društvo u kojem žive. U tome i uspevamo, ali mi je veoma žao što mnoga deca ne dolaze ili prerano napuste školu – kaže sveštenik Milan Pejić.
I veronauka i pevanjeSrpski jezik predaje profesorka Svjetlana Bojić, a mališane koji uopšte ne znaju srpski podučava Brankica Ot. Ona kurseve srpskog jezika drži i za odrasle koji žele da uče srpski jezik. Olivera Đ. Tomanoski je nastavnica veronauke, Marija Arsić se brine o deci predškolskog uzrasta, a za pevanje i muzičko obrazovanje nadležna je dirigentkinja Jelena Agbaba-Milosavljević. Veronauku, naravno, predaje i sveštenik Milan Pejić. |
