U Viktoriji, Novom Južnom Velsu, malenoj Kanberi, Brizbejnu, Zlatnoj obali, ovih dana smo mnogobrojnim okupljanjima pokazali da nismo zaboravili ko smo. To je veoma važno, braćo i sestre, da nismo zaboravili da je naš arhihpastir, naš učitelj večni Sveti Sava i da se nismo odrekli njegovih programa, njegove škole, njegove crkve koju je darivao našem narodu da nas ona druži u jednoj pravoj srazmeri u ovom okruženju u kome se nalazimo. To je, braćo i sestre, pobeda u tome da smo budni kao narod!
Ovo je u nedelju u Melburnu poručio episkop australijsko-novozelandski Siluan tokom centralne liturgijske crkvenog jubileja osamstogodišnjice autokefalnosti SPC i 70-godišnjice crkvenog organizovanog života srpske crkve u Australiji.
Nedeljna svečanost na imanju srpske crkve Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou privukla je izuzetno veliki broj vernika koji su iz svih delova Melburna došli da prisustvuju velikom istorijskom događaju srpske pravoslavne crkve u Australiji, započela je specijalnim dočekom bratsva Hilandarskog manastira, najviših predstavnika srpske crkve u Australiji, episkopa novogračaničko-srednjozapadnoameričkog Longina, episkopa Georgija iz Ruske zagraničke pravoslavne crkve sa sedištem u Kanberi te veliki broj sveštenika srpske i ruske pravoslavne crkve.
Obučeni u srpske narodne nošnje, mališani su apaluzima i povicima dočekali goste, a zajedno s njima je bio i veliki broj vernika koji je došao da pozdravi goste sa Hilandara i episkope srpske i ruske crkve.
Hram pun vernika
Svetu arhijerejsku liturgiju vodio je episkop novogračaničko-srednjozapadnoamerički Longin uz sasluženje episkopa Siluana i Georgija. Svečani ton liturgijskom sabranju dali su horovi srpske crkve “Stevan Mokranjac” iz crkve Sveta Trojica iz Bransvika i “Kornelije Stanković” iz crkve Svetog arhiđakona Stefana u Kizborou. U prepunom hramu bilo je mnogo vernika i veliki broj mališana obučenih u narodne nošnje.
Povodom jubileja sveštenik ruske pravoslavne crkve protojerej-stvarofor Mihajlo Protopopov, koji je rođen u Beogradu, uručio je svešteniku Siluanu i protojereju Aleksandru Saviću ikonu arhiđakona Stefana kao podsetnik na bratstvo između srpskog i ruskog naroda. Ovaj gest bio je pozdravljen dugim i toplim aplauzima vernika.
– Danas slavimo dan rođenja i osnivanja srpske pravoslavne crkve i u ime nas, braće Rusa, želimo da vam poklonimo ikonu svetog arhiđakona Stefana. Ova ikona će biti podsetnik da su ruski i srpski narod zapravo jedan pravoslavni narod – poručio je sveštenik Protopopov.
Posle liturgije, vernicima su kao uspomenu na ovaj istorijski događaj monasi manastira na Hilandaru delili kopiju ikonice Presvete Bogorodice Trojeručice, jedne od najvrednijih ikona koja se čuva u tom manastiru. U crkvenoj sali bio je pripremljen bogat kulturno-umetnički program u kome su učešće uzeli učenici srpske škole “Vuk Karadžić”, folklorne grupe “Morava” iz Bransvika, “Šumadija” iz Kizboroa i “Morava” iz Sent Albansa. Program su vodili Jovana Remović i Teodor Marić.
– Osam vekova je prošlo kada se 1219. naš Sveti Sava izborio za samostalnost SPC. Mnogi su vekovi iza nas, mnogi vekovi uspona, uspeha i poraza, radosti i žalosti, vekovi nacionalnog i duhovnog uzdizanja, ali i padova, mnogo je i teškog ropstva. Ali, za sve to vreme, naša srpska pravoslavna i svetosavska crkva bila je duhovna snaga našeg naroda. Bez nje kao nacionalne crkve mi sigurno ne bismo mogli da opstanemo na vetrometini uvek nemirnog Balkana. Zato smo Bogu zahvalni što nam je dao anđeoskog čuvara, zahvalni smo ocu naše srpske pravoslavne crkve, ali i ocu naše nacije, za njegovo ogromno delo, za sve što je ono učinio za naš narod u najširem smislu. Hvala Bogu kad proslavljamo ovaj jubilej – poručio je u pozdravnoj reči vladika Longin.
Moderna vremena
On je posebno govorio o vremenu koje je kao episkop proveo u Australiji.
– Danas mi, koji živimo u emigraciji, vrlo lako podlegnemo i priviknemo se na ovaj svet i želje ovog sveta. Čujem da naši ljudi teše nas, sveštenike, da je to dobro, da je ovo savremeno vreme kad ih podsećamo na jevanđeljska učenja. Pravo je pitanje da li smo sa Hristom ili sa ovim svetom? Da li se držimo nečeg što je večno i neuništivo i što čisti našu dušu i čini nas pred samim Bogom poniznim i dostojanstvenim. Ako je pravoslavlje zdravlje, a hrišćanstvo život, kako onda pravoslavna vera ne može da bude savremena ni ovom pokolenju, kako ne može da bude aktuelna iako živimo u 21. veku? Uvek je vreme za podvig, to nam je potrebno, da se u ljubavi i slozi držimo svoje crkve i da se krećemo napred – savetovao je episkop Longin.
Iguman Metodije je istakao da je potrebno da budemo ponosni jer smo ovom kontinentu, na kome boravimo, dali kao uzdarje pravoslavnu veru i podsećajući se lika i dela starca Nikanora istakao da se sila pravoslavlja kroz jedinstvo projavljuje, a da jedinstva nema bez žrtve za bližnje.
Prigodnim rečima na poziv da učestvuju u svečanosti proslave SPC zahvalio je i vladika Georgije iz ruske crkve.
Sloga i mir
– Radujem se da naša eparhija i crkva ima takvog episkopa, takvog pastira koji istinski voli svoj narod, koji veruje u Boga onako kao što su verovali naši stari, potpuno, iskreno i bez zadrške, i koji živi po svojoj veri – rekao je episkop Longin o episkopu australijsko-novozelandskom Siluanu.
– On je relativno mlad čovek. Ima jaku veru, Bogom danu mudrost i pobožnost koja je garancija da će svima nama doći bolji dani, a posebno na ovom kontinentu – rekao je episkop Longin.
On je pozdravio i novog starešinu hrama u Kizborou.
– Oca Aleksandra Savića poznajem već 30 godina, još od vremena kada je tokom ratnih godina bio mlad đak bogoslovije na Krci. Poznajem ga i kao studenta teologije iz Čikaga u Americi i vremena kada je završio fakultet. On je dobar i mlad čovek pun energije. Ima divnu porodicu, voli svoj narod, ima čestitu i bezazlenu dušu. I njega parohijani treba da podrže, kao i svi drugi, pa da napredujete još bolje. Samo sloge i mira i biće dobro – kazao je episkop Longin.
Novčana pomoć
Crkvena opština “Sveti arhiđakon Stefan” iz Kizboroa je iz crkvene kase izdvojila 5.000 dolara za nastavak izgradnje Koledža “Sveti Sava” u Sidneju, ali i dodatnih 5.000 dolara za pomoć manastiru Hilandar, obavestio je prisutne starešina hrama Aleksandar Savić. Tokom nedeljnog popodnevna vernici su darivali još 16.500 dolara za istu namenu, što je pozdravljeno dugim aplauzima prisutnih.
Plelo se i kolo
Folklorna grupa “Šumadija” predstavila se igrama iz okoline Sarajeva, vlaškim igrama, narodbim igrama iz Srbije i drugim. U programu su učestvovali učenici srpske škole: Milica Petković, Filip Kuljanin, Jovan Savić, Elena Draganić, Stevan Tasić, Anastasija Cabo, Andrej Maričić, Marija Milković, Marko i Luka Ristić, Nikola Savić, Jovan i Nikola Savić. Nedeljni program završen je recitalom koje je pripremilo dramsko udruženje “Istočnik”. U programu su nastuple i folklorne grupe iz Bransvika i Sent Albansa.
Aplauz za braću
Velike aplauze za učešće u programu dobili su braća Jovan i Nikola Savić, sinovi novog sveštenika iz Kizbora, koji su ganuli prisutne recitacijama, među kojima i Desanke Maksimović “Savin san”, ali i izvođenjem pesme “Tamo daleko” na harmonikama.
