U poslednje vreme mnogo je studija koje istražuju ulogu crevnih bakterija u našem ukupnom zdravlju – posebno u kontekstu metaboličkih poremećaja poput gojaznosti.
Medical New Today pisao je o studiji koja proučava kako neke crevne bakterije mogu da utiču na regulaciju telesne težine.
Sada, novo istraživanje sa Odeljenja za ishranu, vežbanje i sport na Univerzitetu u Kopenhagenu u Danskoj ispituje kako naši pojedinačni crevni mikrobiomi mogu da otkriju da li smo, i u kojoj meri, u stanju da izgubimo višak kilograma prateći određene smernice.
– Humane crevne bakterije su povezane sa sve većom prevalencijom gojaznosti, a naučnici su počeli da istražuju da li crevne bakterije mogu da imaju ulogu u lečenju gojaznosti – objasnio je koautor studije profesor Arne Astrup.
– Ali tek sada imamo napredak koji pokazuje da određene vrste bakterija imaju odlučujuću ulogu u regulaciji težine – kaže profesor.
Nalazi studije objavljeni su u “International Journal of Obesity”.
Odnos crevnih bakterija ključan je za regulisanje težine
U studiji je učestvovalo 54 učesnika. Od toga, 31 je trebalo da sledi novu nordijsku ishranu, koja je skup danskih nacionalnih smernica o ishrani koje promovišu konzumiranje voća, povrća, vlakana i integralnih žitarica. Svrha oovog načina ishrane je da pomogne u skidanju viška kilograma i održavanju zdravog indeksa telesne mase (BMI).
Ostalih 23 učesnika sledilo je prosečnu dansku ishranu, koja obično uključuje više mesa i prerađene hrane.
Svi učesnici su se pridržavali svoje ishrane ukupno 26 nedelja. Na kraju ovog perioda, 31 osoba na novoj nordijskoj dijeti izgubila je u proseku 3,5 kilograma, dok je ostalih 23 izgubilo u proseku 1,7 kilograma.
Međutim, iako se pokazalo da je nova nordijska dijeta efikasnija u promovisanju gubitka težine od generalno uobičajene dijete, istraživači su takođe primetili da su individualni bakterijski profili creva učesnika imali važnu ulogu.
Profesor Astrup i njegove kolege su primetili da su učesnici koji su imali veći odnos bakterija Prevotella-Bacteroides izgubili veću težinu kada su sledili novu nordijsku dijetu u poređenju sa ljudima koji su se pridržavali prosečne danske dijete.
U isto vreme, ljudi sa niskim procentom bakterija Prevotella-Bacteroides nisu izgubili više na težini kada su sledili novu nordijsku ishranu.
Istraživači su takođe primetili da oko polovine populacije ima veći udeo Prevotella-Bacteroides.
Samo 50 odsto populacije će verovatno skinuti višak kilograma ako sledi nove danske preporuke o ishrani, dok će kod druge polovine to ostati nepromenjeno.
– Studija pokazuje da će samo oko polovine populacije izgubiti na težini ako se hrani u skladu sa danskim nacionalnim preporukama o ishrani i jede više voća, povrća, vlakana i integralnih žitarica. Čini se da druga polovina populacije nema nikakvu korist od promene ishrane – kaže prvi autor studije profesor Mads Fii Hjort.
