Čovek koji je pobedio gangrenu

Hoze Fernandez Montekin je direktor kubanskog Instituta za angiologiju i vaskularnu hirurgiju, u kojem radi tim lekara specijalista i univerzitetskih profesora i jedna je od najčuvenijih kubanskih institucija. Od osnivanja institut je vodio profesor Horhe Benjamin Mek Kuk Martinez, poznat kao otac kubanske angiologije. Od 1995. godine ga vodi dr Hoze Fernandez Montekin, specijalista za angiologiju i vaskularnu hirurgiju. Institut se bavi i razvojem lekova, a u saradnji sa kubanskim Centrom za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju registrovan je lek heberprot-P koji je namenjen lečenju dijabetičarskih rana koje često prerastaju u gangrenu. Koristilo ga je više od 18.000 pacijenata u Venecueli i na Kubi i pokazuje odlične rezultate. Profesor Montekin je u Srbiji poznat i kao lekar čuvenog jugoslovenskog glumca Velimira Bate Živojinovića, a nedavno je bio u poseti Beogradu. Održao je predavanje o revolucionarnom leku koji osvaja svet, ali ga iz neznanih razloga u Srbiji nema. "Vesti" su imale nesvakidašnju priliku da porazgovaraju sa čuvenim profesorom koji je lečio i mnoge svetske državnike.
x Zašto u Srbiji nema revolucionarnog leka heberprot-P kad Srbija i Kuba imaju odlične odnose. Da li je u pitanju farmaceutski lobi?
 

– Ja stvarno ne znam zašto ga nema, on u Srbiji nije čak ni u proceduri da se uvede u zdravstveni sistem, dok je u 21 zemlji, među njima i u Evropskoj uniji i SAD, procedura već u toku. Lek, koji ima 17 patenata, trenutno se koristi u 13 zemalja, uglavnom u zemljama Latinske Amerike, u Rusiji, Vijetnamu, Kini, Filipinima. Srpski lekari i stručna javnost uopšte nisu obavešteni o leku i njegovom delovanju. Treba okupiti hirurge, ortopede, interniste… da bi shvatili koliko je lek koristan.
x Na čemu se zasniva lek?
– Lek heberprot-P je napravljen je na bazi biotehnologije i pravi se od krvnih pločica. Registrovan je 2006. godine na Kubi i pokazao se vrlo delotvoran u stimulisanju formiranja tkiva, što dovodi do ozdravljenja rana koje dijabetičarima nastaju od povreda ili samo trljanja kože o posteljinu. U svetu trenutno oko 350 miliona ljudi širom sveta ima dijabetes, a očekuje se da će broj dostići oko 500 miliona do 2025. godine. Skoro trećina tih pacijenata će patiti od dijabetskih rana u nekom trenutku svog života, a tad uvek prete gangrena i amputacija.
x Koliko je dijabetes česta bolest?
– Oko 10 odsto stanovništva boluje od dijabetesa, tako da u Srbiji boluje približno 800.000 ljudi, a svaki deseti dobija dijabetičarske rane i dijabetičarsko stopalo. Koliko košta srpsko zdravstvo da leči takvu nogu? U Americi se potroši 1,5 milijardi dolara na lečenje dijabetičarskih rana. A kad one nastanu, čak 60 do 80 odsto pacijenata doživi amputaciju, ispod ili iznad kolena. Korišćenjem leka heberprot-P taj procenat se smanjuje na osam do 10 procenata.
x Kako vas je privukla medicina?
– Bio sam još u osnovnoj školi kad me je medicina impresionirala. Potičem iz jedne vrlo siromašne porodice kojoj je bilo nezamislivo pre revolucije (1959. godine) da može da školuje decu. Ja sam imao olakšavajuću okolnost da besplatno studiram.
x Koliko traju studije medicine?
– Studije medicine na Kubi traju šest godina. Radio sam u mnogim zemljama, lečio ogroman broj ljudi i kao lekar opšte prakse, i kao vaskularni hirurg i spasao veliki broj ljudi da ne ostanu bez nogu.
x Lečili ste i mnoge poznate ljude, ali to uvek prećutkujete.
– Daću vam lekarski odgovor. Imao sam prilike da za 47 godina rada lečim i najsiromašnije i one na najvišim položajima. Život lekara je kao život sveštenika, doktor je tu da sluša, pogleda, pipne, da dijagnozu i izleči, a da posle o tome ne govori. Lečio sam mnogo ljudi u Africi, bio sam i lični lekar jednog afričkog predsednika. Bio sam prisutan kad je Nelson Mandela izašao iz zatvora, vozio sam se u koloni automobila iza njega. Lečio sam ministre, njihovu decu, afričke lekare, ali nikad neću zaboraviti jednu siromašnu Afrikanku koja je bila toliko bolesna da joj nije bilo pomoći. Ali, ona je bila spokojna i zadovoljna što je dodiruju ruke lekara koji je lečio i njenog predsednika.
x Lečite i našeg glumca Batu Živojinovića? Uspeli ste da mu spasete desnu nogu, koju je nagrizala gangrena i za koju je jedino rešenje zvanične medicine bila amputacija…
– Od pre 10 godina lečim Batu, a pre pet godina uspeo sam da mu zacelim dijabetičarske rane lekom heberprot-P. U Beograd sam došao da donesem Bati lek jer srpski lekari ne znaju ništa o njemu.