Duško Radović je bio glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik programa za decu televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe", urednik Studija B…Ništa posebno, rekao bi neko. Ali reći da je nečiji posao bilo i naše detinjstvo, e to je sigurno nešto!
Učili smo azbuku uz emisiju "Na slovo na slovo", čitali "Poletarac" i budili se uz njegovo "dobro jutro Beograde" koje nam je želeo sa talasa radio Beograda uz pesmu "U ranu zoru". U okviru ove emisije smo uvek znali da li da zbog gužve krenemo Brankovim mostom na posao, ali i kada bi roditelji trebalo da tuku svoju decu, odnosno da li je lako navijati za Partizan.
Podsetite se nekih od njegovih najboljih aforizama posvećenih klincima, muško-ženskim odnosima i Partizanu…
O deci…
– Roditelji, tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.
– Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.
– Bolje nam je bilo dok smo sami bili deca nego sad kad imamo decu. Deca su bezobrazna i nezahvalna.
– Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.
– Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.
– Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
– Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.
O muškarcima i ženama…
– Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kada odlaze.
– Da je vaša žena nešto vredela, udala bi se za nekog drugog, ne bi čekala vas.
– Žena mora da je žena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muževi mogu postati muškarci.
– Ženama je potreban samo mali znak, nagoveštaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same: vole, pate, nadaju se, maštaju i plaču.
– Žene vole da vole, a manje im je važno koga će voleti. A muškarci vole da su voljeni, ali bi hteli da biraju ko će ih voleti.
– Ne trčite za ženama da se ne sudarite sa onima koji od njih beže.
– Niko ne veruje lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.
O životu…
– Život prolazi, a mi ne znamo šta bismo s njim. Mrzi nas ili ne umemo da živimo. Najradije bismo ga ustupili nekom drugom i uživali gledajući kako je lep naš život kad ga drugi žive.
– Vi kažete da život muči vas, a mi mislimo da vi mučite, mrcvarite i ponižavate život.
– Ko ume da se raduje – ima čemu da se raduje.
– Šta je besplatno? Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.
– Budni su oni koji vole. Još spavaju oni koji su voljeni.
– Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori.
– Niko nema više od jednog života. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.
– Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.
O fudbalu…
– Fudbal okuplja dve vrste muškaraca: one koji nemaju devojke i one koji imaju žene.
– Nije uvek lako ali je uvek lepo navijati za Partizan
– Da nema drugih – ni Partizan ne bi mogao postojati. Da nema dobrih – Partizan ne bi imao od koga biti bolji.
Šetnju kroz sećanja završićemo citatom: "Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide".
Sećate se ove priče Duška Radovića?
