Glumac, reditelj i scenarista Radoš Bajić dobitnik je nagrade “Kristalna koala” za najgledaniji film u okviru Srpskog filmskog festivala u Sidneju za film “Heroji Halijarda”, a važno priznanje uručeno mu je u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.
Dobio sam prelepo priznanje koje već krasi našu produkciju, jer ga je već dobila Jelena. Zahvaljujem u svoje i u ime produkcije i 480 ljudi potpisanih na slici “Halijarda”, kazao je, između ostalog, Bajić.
Iza sebe ima blistavu karijeru sa više od 100 glavnih i velikih uloga na filmu i televiziji. Dobitnik je svih najznačajnijih profesionalnih i društvenih priznanja. Pored velikog broja uloga i autorskih projekata, publika najviše voli njegovu seriju “Selo gori, a baba s češlja”, koja je imala 101 epizodu, postigla je ogromnu popularnost i ostvarila najveću gledanost u istoriji srpske telelvizije.
Rođen je 24. septembra 1953. u Medveđi kod Trstenika, kao drugo i jedino muško dete u porodici oca Miloša Bajića, majke Vere, dede Mirka i babe Savete. Na putu, koji nije bio nimalo lak, stasao je kao ličnost i umetnik, ali pre svega kao čovek iz naroda, kome je porodica početak i kraj. Još u detinjstvu i ranoj mladosti znao je, kako kaže, da neće biti inženjer, jer se sa matematikom nikad nije dovoljno razumeo, niti doktor, jer je kao mali često imao gnojne angine koje su lečene injekcijama penicilina sa velikim špricevima koji su se iskuvavali, koji su mu navukli strah od bolnica i ambulanti za ceo život. Znao je da uzme šerpu, da je stavi na grudi i zamišljao da svira na harmonici. Sanjao je da postane dirigent, uvek kuburio sa fizikom i hemijom, a dobijao petice na pismenim zadacima iz srpskog jezika. Detinjstvo mu je obeležila i tragedija, kada mu je u 13. godini umrla sestra Radmila.
Čuveni Veljko Bulajić odabrao ga je da tumači mladobosanca Nedeljka Čabrinovića u filmu “Atentat u Sarajevu”. Od prvog honorara kupio je majci Veri električni šporet i mašinu za veš. Za taj period života vezuje ga jedna velika šansa koju nije iskoristio. Kad je video materijale i scene u kojima je igrao, ugledni holivudski producent Oliver Unger hteo je da ga angažuje i vodi u Holivud. Pred kraj snimanja u Pragu dobio je ugovor koji je trebalo da potpiše, i da odmah nakon snimanja krene prvo za London u školu jezika, borilačkih veština i plesa, a zatim pravac Amerika. Kada je morao napokon da se izjasni da li prihvata ponudu ili ne, rekao je: “Hoću, ako moja devojka Milena krene sa mnom.” Jasno je kakav je bio njihov odgovor. Samo su se nasmejali.
Na početku karijere veliku popularnost su mu donele uloge i u filmu “Beštije”, kao i uloga Dalibora u filmu i seriji “Partizanska Eskadrila”.
Kao najveći poraz smatra desetogodišnji egzil iz profesije, od 1996. do 2006, iz koje je, kaže, bio izgnan jer je odbio da se politički angažuje.
Oženjen je Milenom, sa kojom ima ćerku Jelenu i sina Nedeljka, dve unuke, Sofiju i Lenku i dva unuka Aleksandra i Filipa. Događaje koji su obeležili njegov bogat privatni i profesionalni put sabrao je u monografiji “Moj život – moja priča”.
