Virus korone, koji je do sada ubio više od 15 miliona ljudi, majmunske boginje, misteriozni hepatitis koji napada decu… Ove pošasti su se nanizale jedna za drugom, upozorivši da bi čovek u ne tako dalekoj budućnosti mogao da se suoči sa još opakijim bolestima i većim žrtvama.
Svet je postao globalno selo, pa kao i ljudi ovi minijaturni organizmi sada putuju mnogo brže i lakše. Ili, kako je rekao za “Helf”, naučnik Ameš Adalja iz Centra “Džon Hopkins” u SAD, nekad su se širili brzinom glisera, danas brzinom mlaznog aviona. Naučnici upozoravaju da ljudi treba da prestanu da se igraju s prirodom, koja je stanište virusa.
Ovi sićušni organizmi su kroz istoriju ostavljali katastrofalne tragove za sobom, brisali imperije sa lica zemlje, a više ljudi je stradalo od bolesti nego od ratova. Male boginje, koje su početkom 16. veka stigle sa afričkim robovima, uništile su Astečko carstvo. U Trojanskom ratu, u 12. veku pre nove ere, kako se veruje, došlo je do prve velike zaraze koja je zapretila čovečanstvu, a najstariji zapis o bolesti u 5. veku p. n. e. datira iz Peloponeskog rata. Reč je, najverovatnije, o tifusu koji je iz severne Afrike stigao do Atine i doveo do gubitka rata od Peloponeza. Huni su malim boginjama zarazili germanska plemena, a oni rimske vojnike koji su bolest raširili po čitavom velikom carstvu i za deceniju i po odneli oko pet miliona ljudi. Kuga se u 6. veku proširila iz Egipta preko Mediterana, a tada i u naredna dva veka . Harala je tada, ali i povremeno tokom naredna dva veka odnela 30 miliona života. Burbonska kuga ili “crna smrt” je sredinom 14. veka ubila 50 miliona ljudi ili više od polovine evropske i trećine svetske populacije. Pretpostavka je da su je Tatari iz Azije preneli u Evropu. Zbog te bolesti su Englezi i Francuzi prekinuli stogodišnji rat. U 17. veku se “crna smrt” vratila u London i pobila blizu 100.000 stanovnika.
Ta bolest i male boginje su krajem 15. veka sa španskom ekspedicijom stigle do Kariba, desetkujući tamo starosedeoce, a potom i u celoj Severnoj Americi. Krajem 19. veka je krenula iz Kine u svet, a tada je umrlo 15 miliona ljudi.
Takođe, poslednjih godina 19. veka prvi put se pojavio grip u Sibiru i Kahzastanu, 1889. se proširio na Rusiju i celu Evropu, a godinu kasnije buknuo u Africi i Americi. Od tzv. ruskog gripa je za jedan vek preminulo 360.000 ljudi. Pandemija španske groznice koja je izbila pri kraju Prvog svetskog rata, prema nekim izvorima, ubila je 100 miliona ljudi, jer leka nije bilo, pa je upala pluća vodila u smrt. Zaraženo pola milijarde, što je tada bila trećina svetske populacije. Pretpostavlja se da je epidemija virusom H1N1, koji prenose ptice, izbila u Kini, a preneli su ga kineski radnici u Evropu. Epitet španska bolest je dobila jer je ova zemlja bila neutralna u ratu pa su jedino tamošnji mediji pisali o njoj, dok su je ostale zemlje iz straha da bi bolest mogla da demoralizuje vojnike u ratu, skrivale.
Azijski grip se 1957. pojavio u Hongkongu i proširio po Kini, a već naredne godine je od tog gripa umrlo 1,1 milion stanovnika širom sveta. Nađena je vakcina i pandemija je zaustavljena. Hongkonški grip se pojavio 1968. u Kini, a taj virus H3N2 ubio je milion ljudi.
U provinciji Guandong je 1996. registrovan prvi put virus ptičjeg gripa H5N1, među pticama, a prenosio se i među ljudima, ali ređe.
Svinjski grip je usledio 2009, a njegov izazivač je bio virus H1N1, nastao mutacijom humanog, ptičjeg i svinjskog virusa. Iz SAD se ubrzo proširio po svetu, a prema procenama je preminulo više od pola miliona ljudi ili jedan odsto od ukupno zaraženih. Ebola je zarazila blizu 30.000 ljudi, a nešto oko 30 odsto je preminulo uglavnom u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji.
Pogubna kolera
Početkom 19. veka zabeležena je kolera, posle čega je u narednih vek i po usledilo još sedam pandemija. Ona prva je u Rusiji ubila blizu milion ljudi, a bakterija je preko vode inficirane izmetom i hranom, preneta britanskim vojnicima koji su je potom doneli u Indiju, gde je takođe umrlo milion ljudi. Proširila se na Daleki istok, Afriku, Evropu, Ameriku… Vakcina protiv kolere je pronađena 1885.
Hipokratova metoda
Malarija, tuberkuloza, lepra, još neke su zarazne bolesti koje su se širile u doba nastanka gradova i pojave trgovine bile su u određenim istorijskim razdobljima velika opasnost za čovečanstvo. U nameri da spreče širenje lekari su se služili izolacijom obolelih, metodom za koju se prvi zalagao grčki lekar Hipokrat.
SARS, pa MERS
Teški akutni respiratorni sindrom SARS se pojavio 2002. u Kini kao ozbiljna upala pluća, a prema podacima SZO od oko 8.000 zaraženih u 29 zemalja preminuo je svaki deseti. MERS ili bliskoistočni respiratorni sindrom je identifikovan pre 10 godina u Saudijskoj Arabiji, a manifestovao se jakim zapaljenjem pluća, gastrointestinalnim problemima i otkazivanjem bubrega. U 27 zemalja je bilo oko 2.500 inficiranih od kojih je trećina preminula, uglavnom u Saudijskoj Arabiji.
