O Rudniku sam vam ovih dana puno govorio i o našim namerama da obnovimo turizam na prelepoj, tajanstvenoj planini. Ovo je već bila treća akcija koja je stremila tom cilju. Mladi Rudničani su već organizovali doček proleća (ludovali mi mladi celu noć), dobrotvorna večera za crkvu je toliko uspela, da je Aleksina supruga Sandra (svako ima svoju Sandru, a Aleksa je vlasnik hotela "Neda" na Rudniku), rekla da je te večeri bilo više VIP osoba nego na Farmi.
Program u Domu sindikata je trajao oko tri sata i šteta je što svi učesnici nisu mogli da stanu u "Lastin" autobus. Ipak je veliki događaj za Rudnik bio dolazak 40-ak afirmisanih dečjih pesnika i njihov nastup u prepunom Domu kulture. Neću da budem lažno skroman, ali lično sam zaslužan što se program dogodio, a mnogo su mi pomogli Mića Jakšić, pesnik i pomoćnik ministra za dijasporu, Nedeljko Popadić, pesnik i glavni urednik časopisa "Vitez", koji su doveli poznata imena dečje poezije i zabave – Rašu Popova, Minju Subotu i mnoge druge.
Morao sam da nastupim prvi jer me je u Beogradu u Centru "Sava" čekao koncert velikog Arsena Dedića. Brzom brzinom sam krenuo za BG, stigao i ušunjao se na svoje mesto u prvom redu da bih gledao prijatelja i rodonačelnika autorske pesme i šansone na ovim prostorima. Mnogo poznatih lica u prvom redu. Matija Bećković, Duško Kovačević, Neda Ukraden, Lokica Stefanović, predstavnici Ministarstva kulture, mnogi političari i pun Centar "Sava". Gane Pecikoza je sve organizovao na najvišem nivou. Simfonijski orkestar je besprekorno svirao Dedićevu muziku za pozorište i film, a kad se pojavio veliki umetnik, kompletan Centar "Sava" ga je pozdravio stojećim ovacijama koje su trajale više od pet minuta.
– Nemojte – rekao je Arsen – Ionako mi niko neće vjerovati.
Otpevao je jednu pesmu o glumcima i otišao sa scene(?). Bio sam ubeđen da se umetnik previše uzbudio i da je dao sebi pauzu, ali me je demantovao Arsen lično u razgovoru posle svirke, kad mi je rekao da ga ništa ne uzbuđuje osim unuke koja ga beskrajno raduje. Mislim da stari cinik (u pozitivnom smislu te reči) laže i da ga je trema napustila posle muzike iz "Glembajevih", kada je sa sinom Matijom (sjajan pijanista) otpevao dve pesme.
Arsen se non-stop zezao na svoj i tuđ račun.
– Ovdje sam u misiji da vratim osmjeh starcima na lice.
Kad bi došao dramatični deo neke pesme, Arsen ga je rado demistifikovao – … I tada je ona poginula…
Jednog momenta je rekao:
– Sve što je tuđe nije mi strano…
Koncert je bio trijumfalan. Lično me je najviše pogodila predivna pesma "Otkako te ne volim".
– A sada samo hitovi – zezao se umetnik, koji nam je sa scene davao dušu i koji nikada nije razmišljao šta će biti hit, a šta ne.
Arsen Dedić ima 73 godine. Ovakav koncert je mnogo zahtevan i za mnogo mlađe i zdravije od njega, ali je morao da peva na bis, jer niko nije želeo da napusti salu.
– "Dva prijatelja!" – tražio je glasno Ljubiša Samardžić iz prvog reda.
Arsen je seo za klavir i ispunio naše želje.
Imao sam priliku da pozdravim starog prijatelja posle nastupa. Izljubili smo se i prisetili starih dana, kada smo imali zajednički nastup, u okviru "Mesama", koji je trajao preko tri sata i na kome smo digli na noge sve prisutne u Pozorištu na Terazijama.
Za kraj ću citirati uglednog Pecu Popovića:
"Pripada tom velikom redu, ne čoporu, ne ovosezonskoj modi, ne rulji sa top-lista – Brel, Dilan, Skot Voker, Okudžava, Koen, Paoli, Springstin, Vejt, Arsen… ili obrnuto".
Voli vas Borisav sledbenik Dedićev Đorđević
