Dakle, na teritoriji te opštine, otsečene od matice zemlje, živi osam do 10.000 Srba, tradicionalno nesložnih i tu, a na Šar-planini je i najveća turistička atrakcija KiM, hotelski kompleks Brezovica. Prvo su Brezovicu privatizovali. Ko će da je kupi – naravno Šiptari, Srbi nemaju lovu. Onda se postupilo po, već izanđalom, starorimskom: "Zavadi pa vladaj." Ma kol’ko bajato bilo kod Srba uvek pali.
Napravljene su dve paralelne opštinske srpske vlasti. Jedna, sastavljena od prodanih duša, lojalna Prištini i druga lojalna Beogradu. Tako se i narod pokolebao i zbunio kome će se privoleti carstvu. Logično, u situaciji: Jeb’o lud zbunjenog, Kfor se povlači i kosovska policija preuzima odgovornu dužnost da kontroliše bezbednosnu situaciju u ovom delu zemlje Srbije. A oni to tako lepo rade da je lokalni živalj jebao ježa.
A ona kombi stranka G17+ (da li to znači govno od 17 centimetara i nešto više) najavljuje "promociju ekonomskih beneficija koje će Srbija dobiti kao članica NATO-a". A karavan stranka SPO se kurči kako su oni prvi uočili sve prednosti ulaska "vojno neutralne" Srbije u pakt zlikovaca koji su nas ubijali bombama sa bezbedne udaljenosti. Školski primer izdaje.
Ma nema veze. Mnogo je važnije da se na farmi svi lepo zezaju i prava je drama i pitanje od životne važnosti ko će sledeći biti izbačen. Veliki brat sjajno radi svoj posao. Mislim da bi bilo najbolje da Tadić ode u NATO i da se izvini Amerikancima što su nas bombardovali.
Manimo se horora. Na Veliki petak gostovao sam u Novoj Topoli. Bilo mi je čudno. Kako to da se neko zabavlja na taj dan. Zovnem lokalnog organizatora Bukala, a on kaže da je došlo mnogo gastarbajtera i da je interesovanje veliko. Stvarno, gužva na grani između Hrvatske i Srpske, pun most na Savi, a meni se piša, umalo da se obrukam… Dođemo u Novu Topolu, jedva nađemo posnu hranu, pitam organizatore kako to da se radi na Veliki petak, kažu, radi se oduvek, još im daju da produže radno vreme (?!). Čuo sam se i sa Bajom Malim Knindžom i čovek mi reče da će svoj nastup u obližnjem Mrkonjić Gradu početi posle ponoći.
Dogovorim se s gazdama da mi se niko ne penje na binu dok pevam (ne smeta mi, ali me dekocentriše) i odemo, posle večere u prepunu diskoteku. Dobri su veseli Krajišnici, vole da se raduju i piju. Islikao sam se sa svim prisutnim gostima i oko 11 h počeo nastup. Prva dvojica koja su se slikala dok radim bili su suvlasnici lokala. U pozne sate veselje se nekako završi i dobri bend "Tajna veza" (i sa njima sam pevao uživo) me isprati ko vojvodu uz zvuke "Marša na Drinu".
Onda je komplet osoblje poželelo da se slika sa mnom ispred lokala. Nikakav problem. Malo je nezgodno što sam bio gola voda od znoja i što, kako je veče odmicalo, ovi novi fotoaparati i mobilni slikači su radili sve gore i gore. Stajao sam mokar u prohladnoj noći, kezio se sa veselim osobljem dobrih desetak minuta dok nisu uspeli da nas uslikaju. Zapaljenje mozga u najavi.
Dođemo na hrvatsku granicu, prođemo policiju i dođemo na carinu. Postariji hrvatski carinik otvori prozorče, pogleda me i kaže:
Beži dok još nije kasno,
zgaziće te kamion na drumu,
postalo je suviše opasno,
zbegovi su pobegli u šumu.
– Crvena su dugmad prisutna – odgovorim, zaprepašćen poznavanjem jedne Čorbine autsajder pesme i prođemo.
U šest ujutru sam legao. Imam utisak, koji apsolutno može biti i varljiv, da me je ovo putovanje malo umorilo. Zvuči gotovo neverovatno, ali izgleda da starim.
Voli Vas
Borisav Krajišnik Đorđević
