Nostalgija je drugo ime za koncert Zdravka Čolića, koji je u Koneljanu, nedaleko od Treviza, na severu Italije, okupio ljubitelje svoje muzike i ne samo to, već i nostalgičare bivše domovine, jer se uz pesmu na tribini vijorila jugoslovenska zastava, koja je postala sveopšta atrakcija. Zemljaci su se slikali sa njom, potvrđujući nostalgiju za prošlim vremenom, kome pripada i muzika u kojoj su uživali, puna tri sata.
Čolić je prvi put u Italiji održao koncert koji su sa nestrpljenjem iščekivali i okupio je zemljake sa svih strana Italije, a došlo je mnogo njih i iz susedne Slovenije, iz Ljubljane. Atmosfera na koncertu je bila, malo je reći, uzvišena i čarobna: muzika i nostalgija na jednom mestu, prošlost i sadašnjost srele su se praćene kolektivnim ushićenjem i uzbuđenjem. Čolić je, kako samo on to ume, dotakao svačije srce: svi su pevali i plesali, lelujajući se podignutih ruku u ritmu pesama. Očekivalo se da većina budu pripadnice lepšeg pola, no bile su sve u pratnji svoje druge polovine, čak i u pratnji naslednika. Na repertoaru su uglavnom bile pesme iz 70-ih i 80-ih godina: “Ružice, Ružo Ruška”, “Glavo luda”, “Ti si mi u krvi”, “Malo pojačaj radio”, “Jedina”…
Pesma koja je publiku digla na noge i izazvala ovacije i buran aplauz, dovela emocije do usijanja je “Pjevam danju, pjevam noću”, a nije manje ushićenja izazvala i pesma “S tobom je prava stvar”. Svi su pevali i time pokazali i potvrdili da znaju reči pesama napamet, uzvikujući: “Čolo, legendo, Čolo, kralju!” Na pesmu “Pusti, pusti modu” koja govori o lutkici iz Trsta, podignuti su trasparenti na kojima je ispisan, reklo bi se, podnaslov te pesme upravo od dama koje su stigle iz tog grada, iz Trsta, iz grada, u kome se 70-ih i 80-ih, oblačila cela bivša Juga. Vratio se na bis, umoran od tročasovnog pevanja, poštujući publiku pevao je još dve-tri pesme. Čuli su se i mnogi zanimljivi komentari u publici, a jedan od njih, jako sugestivan i pohvalan: momak od 72 godine je pevao tri sata, to može samo on, nezamenjivi Čola.
– Znam sve njegove pesme, iako je to muzika iz mladosti mojih roditelja. Čola je broj jedan jugoslovenske muzike, a moji roditelji su mi usadili ljubav prema svemu što je bilo pre mog rođenja. Nisam nikako mogla da propustim ovaj koncert, za mene je ovo bila istorija projektovana u sadašnjost. Uživala sam, tri sata jakih emocija- otkriva Jovana Stojančić.
Događaj za istoriju
– Decenijama smo iščekivali koncert našeg idola, lepšim poklonom od ovog nisu mogli da nas obraduju organizatori. Čolić je obišao ceo svet, bio u svim zemljama gde žive naši sunarodnici, samo je Italija bila izostavljena iz niza tih država. Ovaj koncert je bio ne samo susret sa idolom i nostalgijom, već i susret sa veličanstvenom prošlošću i istorijom. Meni je duša ostala u tom periodu i u toj neponovljivo lepoj zemlji. Ovaj koncert je za mene bio kulminacija ushićenja i nostalgije. Bila sam u društvu supruga, sina i njegove devojke, a karte smo kupili dva meseca unapred, u strahu da ne izgubimo događaj za istoriju – ističe Rada Rajić Ristić.
– Nisam nikako mogao i smeo da propustim ovaj koncert jer sam veliki obožavalac Zdravka Čolića. Kilometri mi nisu predstavljali problem, da tri sata u jednom smeru provedem u autu, jer ovo je neponovljiv momenat. Tri sata muzike je plata za put koji sam prevalio, jedan je Čola! Poneo sam i zastavu države u kojoj je nastala muzika koju smo slušali u subotu. Nostalgija nas je okupila – rekao je Marko Dežulović, koji je rodom iz Zenice, a živi i radi u Breši.
Tri sata čarolije
– Ja sam veliki poštovalac i slušalac muzike Zdravka Čolića, inače volim muziku 80-ih godina. Živeo sam u Beogradu, pre desetak godina i upoznao sam srpsku muzičku scenu. Došao sam na koncert sa suprugom Oliverom i tri sata za nas je bilo tri sata čarolije. Besprekoran koncert, kako se i očekivalo. Čola u odličnoj formi, na pozornici elegantan, muzičar internacionalne klase, neverovatan glas, jedan od najboljih koje sam ikada video uživo. Skoro svaka pesma je hit poznat svima, veličanstvena atmosfera, moja omiljena pesma je “Noć mi te duguje” – ističe Mauro Borin, o kome su “Vesti” već pisale pre tri godine.
Probudio emocije iz mladosti
– Prvu ploču koju sam kupio je upravo bila od Čolića, davne 1980. godine. Sav ponosan nosio sam je u školu na časove muzičkog. Pravio sam se važan jer sam jedini u odeljenju imao ploče. Posle 43 godine imao sam priliku da uživo vidim Zdravka Čolića; ne postoje reči koje bi objasnile moju sreću što je Čola sa svojih 72 godine odlučio da dođe u Italiju i u sportskoj hali održi koncert. Koliko će publike biti? Pa oni koji su bili na koncertu, pevali su i veselili su se za 10.000. Po meni je koncert upravo zbog toga bio poseban. Posmatrao sam Čolića , na momente mi se činilo da je i on bio iznenađen koliko je publika u transu i kako je pevala njegove pesme. Hvala Čoli što je posetio i nas u Italiji i uveselio nas svojim pesmama. Predivno subotnje veče koje je probudilo stare emocije iz mladosti. Hvala mu do neba i nek živi još dugo – ističe svoje oduševljenje Boban Krstić, rodom iz Vranja.
👎👎👎
Ti gospodin? Hahahaha
Najbolji i neponovljivi Zdravko Čolić!
Čola…. radost nas Yugonostalgičara….do kraja života i dalje….