Učesnici panela “Zapadni Balkan: Udaljavanje od EU?”, u okviru Globsec foruma u Bratislavi, saglasni su da za region Zapadnog Balkana članstvo u Evropskoj uniji nema alternativu, kao i da EU mora konstantno da pruža podršku tom procesu.
Predsednik Crne Gore Milo Ðukanović rekao je da za tu zemlju nema plana B kad je reč o Evropskoj uniji, navodeći da je Crna Gora postala članica NATO i da napreduje u evropskim integracijama više nego druge zemlje.
On je, međutim, upozorio da Balkan mora da bude zona odgovornosti Evrope, jer je geografski deo Evrope, ali i evropskog sistema vrednosti, a da na geopolitičkoj sceni ima novih igrača.
– Kina i Rusija traže svoju poziciju na Balkanu, a koliko će dobiti zavisi od toga koliko će im dati NATO i EU. Ja zato pozivam NATO i EU da rade svoj posao u regionu, da prestanu samo da ponavljaju da su vrata otvorena. Mi u regionu retko idemo na vrata, nego idemo kroz zid i za to plaćamo cenu – rekao je Ðukanović i dodao da je potrebna jasna evropska politika za zemlje Balkana.
Ðukanović je, odgovarajući na pitanja moderatora, rekao da je tačno da je Crna Gora uzela kredit od Kine za autoput, ali je istakao da je to učinjeno jer je ta ponuda bila daleko najbolja.
– Zašto nismo dobili takve uslove od EBRD i EIB? Zato što je Kina popunila tu rupu koju im je prepustila Evropa – rekao je Ðukanović.
Istakao je da ne vidi odgovarajuću alternativu za EU, već postoji upliv trećih strana u regionu što, prema njemu predstavlja, pokušaj uništavanja evropskog sistema vrednosti.
– Ako EU ne reaguje i ne pokaže da je u njenom interesu da nastavi proces evropskih integracija Balkana onda mora biti svesna da je odgovorna za prepuštanje svoje interesne zone zemljama koje dolaze sa platformom vrednosti, suprtonom od evropskih – rekao je on.
Na pitanje iz publike da li će na idućem kongresu stranke za nekoliko meseci podneti ostavku na mesto predsednika DPS, jer je predsednik države, Ðukanović rekao da “nažalost, u ovom trenutku, ne može da odgovori na to pitanje”.
– To je tema o kojoj ćemo raspravljati u našoj zemlji tokom pripreme kongresa – rekao je Ðukanović.
On je istakao da su u Crnoj Gori svesni dobre prakse evropske demokratije i da žele da je usvoje što pre u svakom mogućem segmentu, ali, kaže, treba imati u vidu da su “naša društva specifična”.
– To moramo uzeti u obzir. U tom kontekstu ćemo pažljivo razmatrati pitanje koje ste postavili, ali, iako bih želeo, sada ne mogu da vam odgovorim na to pitanje.
Na Ðukanovićev odgovor se nadovezao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da način na koji je crnogorski predsednik odgovorio pokazuje zašto je već 30 godina na vlasti.
– Najpametnija moguća reakcija – primetio je Vučić.
Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva rekla je na panelu da je Bugraska među onim članicama Unije koje zaista žele da vide balkanske zemlje u skorijoj budućnosti kao deo EU porodice.
– Tokom predsedavanja Bugarske to je bio jedan od priorieta, to nije bilo obećanje za samo za tih šest meseci, već naš dugoročni strateški cilj. EU ne treba samo da organizuje samit jednom u 15 godina na kojem će pružiti perspektivu tim zemljama, već treba konstantno da podržava evropske integracije Balkana – rekla je Zaharijeva.
– To je bolan proces, težak, ali sve reforme koje se sprovedu su na dobrobit građana – dodala je ona.
Kako kaže, njena zemlja je jedan od najvećih podržavalaca evropske integracije Balkana.
– Nastavljamo da uveravamo skeptike u EU u to. Uverena sam da EU projekat neće biti kompletan bez Zapadnog Balkana – zaključila je Zaharijeva.
Generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju (RCC) Mejljinda Bregu kaže da ne smatra da regionalna saradnja ne ide napred.
Podsetila je da kada je stupila na dužnost obišla region.
Istakavši da EU neće nikada biti kompletna bez Zapadnog Balkana, ona je rekla da su transformacija i pomirenje kroz ekonomski razvoj ono što realno može da se dogodi u regionu.
Nemaju gde da odlažu smeće, zato jim samo treba Balkan!