Članovi grupe “U škripcu” skupili su se ponovo za promociju CD-a “Greatest Hits Collection”, u izdanju Croatia Records, koja je održana u prepunoj prodavnici “Jugotona” u Beogradu pred brojnim novinarima, muzičkim poslenicima, fanovima i prijateljima.
Na promociji kompilacije koja donosi 20 pesama iz skoro svih delova karijere U škripcu, kao što su “Južno voće”, “Kao u boji”, “Budimo zajedno”, “Izgleda da mi smo sami” i “Siđi do reke”, bili su se glavni autor i klavijaturista Zoran Vulović Vule, gitarista Aleksandar Vasiljević Vasa, gitarista i basista Aleksandar Lukić Luka, bubnjar Miloš Obrenović, basista Dejan Škopelja Škopi, kao i bubnjar Ratko Ljubičić.
“Ovo je za nas veliki praznik, praznik muzike i ljubavi. Ovo je dan kada svi treba da se setimo našeg prijatelja Milana Delčića Delče (1960-2011) koji je sa nama svaki dan, čiji glas ostaje u našim srcima”, istakao je Vulović.
Grupa U škripcu nastala je 1980. godine, nakon što je nekoliko beogradskih mladića okupljenih oko predstave “Ne verujte onima koji kažu da ovaj komad nema jedinstvo radnje”, podsetio je Vulović, shvatilo da je njihova “sudbina muzika, a ne pozorište”.
“Delča je od mene stanovao sto metara. Delča i Vasa su išli u istu gimnaziju. Miloš i ja u isti razred. Luka je bio velika zvezda, a Škopi se pojavio kasnije… Krenuli smo u avanturu koja se zvala U škripcu, koja nije trajala dugo (1980-1992), ali koja je bila stvarno posebna za nas. U to vreme se nije bilo teško baviti muzikom. Najlepše devojke su bile oko muzike, najzanimljiviji mladići su bili u muzici, najpametniji su bili oko muzike. Bila je fora i čast baviti se muzikom”, rekao je Vulović.
U ime članova benda, Vulović se zahvalio nizu ljudi “zbog koji smo danas ovde”, među kojima su pisac Vladislav Bajac kod koga su članovi benda “sedeli i slušali muziku”, i nekadašnji urednik zagrebačkog Jugotona Siniša Škarica koji je znao da prepozna kvalitet U Škripcu, rok publicista Petar Janjatoviću sa kojim je bend imao dosta avantura i novinar Dragan Kremer koji je prvi spomenio ime grupe U škripcu u tekstu “Škola je gotova”.
“Hvala Vladi Divljanu (1958-2015) koji nam je prvi rekao da ima smisla baviti se muzikom i da ima nade za nas. Bojanu Hreljcu (1948-2018) koji nam je pomogao jer smo prvi album (“Godine ljubavi” PGP RTB 1982) snimili preko veze. Hvala (muzičkom producentu) Saši Habiću i (snimatelju) Đorđu Petroviću koji su nas naučili da sviramo i bez kojih ne bi bili ono što jesmo. Mogu da budem malo neskroman: to su najbolji snimci koje su uradili. I danas U škripcu zvuči vrlo ozbiljno. Hvala Saši Dragiću našem prvom i jedinom menadžeru… ali pre svega hvala Milanu Delčiću, jer bez tog glasa to ne bi bilo to”, naglasio je Vulović.
Obrenović se posebno zahvalio publicisti Momi Rajinu koji je za bend “radio božanstvene omote ploča, a razgovori sa njim su bili uvek plodonosni, jer je uvodio Škripac u svet moderne umetnosti i njegov uticaj na bend je zaista bio veliki”.
Rajin je podsetio da je početkom osamdesetih novi talas bio moćna muzička erupcija koja je ipak “ostavila dovoljno prostora u sredini za one koji su se bavili emotivnim sadržajima, a to su upravo radili U škripcu od početka”.
“Album “O je!” (1983) je bio za nas naznaka da možemo štošta da kažemo na temu novog romantizma. Usudiću se da kažem, bez da preterujem, da stoji rame uz rame sa ključnim albumima tog žanra u svetu, kao što je “Avalon” Roxy Music i “New Gold Dream” Simple Minds”, ocenio je Rajin.
