Mladi Saša Ilić (29) iz Ćuprije, koji je, podsetimo, posle pada na gradilištu ostao bez obe ruke, ovih dana dobio je novčanu pomoć od 400 evra, dar Udruženja Srba Banije iz Australije. Nesretni mladić ubeđuje suprugu Ljiljanu, koja je takođe nakon povrede na poslu, ostala bez desne šake, da kupi mašinu za pranje sudova, ali ona kaže da će novac iskoristiti za kupovinu dva kauča za dnevnu sobu. Ilići kažu da će im ostati novca i da dvogodišnjoj Nikolini kupe slatkiše, a možda i neku jaknu za Ljiljaninu decu iz prvog braka, jer su tanki sa zimskom garderobom. Porodica Ilić, u kojoj žive i Sanja (18), Tanja (17) i Radenko (15), Ljiljanina deca iz prvog braka, na ime tuđe nege, socijalne pomoći i dečijeg dodatka mesečno imaju oko 47.000 dinara.
– Od kako znam za sebe, pamtim ovaj nameštaj. Jedino ga premeštamo iz ugla u drugi ugao… Jeste da svaka promena prija, ali ja sam baš mislio da je bolje da se kupi mašina za pranje sudova, žao mi je da je gledam kako se muči dok jednom rukom pere brdo posuđa – kaže Saša i dodaje da mu niko nije u životu poklonio više novčanih priloga od čitalaca našeg lista. O državi Srbiji neće ni da priča.
Oni se čak ni ne žale. Nekako se živi, kaže ovo dvoje skromnih ljudi. Saša je prošlog meseca izgubio pravo na krivično gonjenje Velimira Stamenkovića, investitora objekta na kome se povredio, jer je posle deset godina nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja biznismena, osumnjičenog za teško delo protiv opšte sigurnosti.
Uzdignute glave
– Moj advokat je sudu u Strazburu tužio državu Srbiju, zato što mi je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku a pokrenuo je i parnicu protiv biznismena Stamenkovića i njegove firme radi nadoknade štete. Pravo da vam kažem, više ne razmišljam o tome, jer mi uvek pozli kada o tome razmišljam. Šta bude, biće, hodam uzdignute glave – dodaje Saša.
