U Minhenu je predstavljen film nemačkog režisera i novinara Morisa Endersa “Toksik NATO”, prvi dokumentarac van srpskog govornog područja koji nedvosmisleno ukazuje na posledice bombardovanja SRJ 1999. municijom sa osiromašenim uranijumom.
Film je deo projekta i kampanje Internacionalne koalicije za zabranu uranijumskog oružja koja se od 2003. zalaže za zabranu proizvodnje i upotrebe vojnih proizvoda, mahom municije i aktivnih oklopa za tenkove na bazi osiromašenog uranijuma.
Pravna borba
U filmu se navodi da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena pri bombardovanju SRJ i tu uglavnom na prostoru KiM, ali i jugu Srbije, Vranju i opštinama Bujanovac i Preševo.
Podsećajući da je samo tokom NATO bombardovanja planine Pljačovice bačeno više od dve tone osiromašenog uranijuma, autor u filmu konstatuje da se njegova prašina proširila i na obližnje Vranje i pet okolnih sela zbog čega više nema kuće u kojoj neko nije oboleo od kancera ili preminuo od te bolesti.
– Pržarsku ulicu u Vranju meštani zovu ulica smrti, jer tamo nema kuće, a da neko nije oboleo ili preminuo od kancera. Slično je u Bujanovcu i Preševu, a prava katastrofa na KiM. NATO je priznao da je tamo bacio 15 tona municije sa osiromašenim uranijumom, a general Božidar Delić je došao do podatka da je ta broja duplo veća, 35 tona – kaže za “Vesti” Srđan Aleksić, advokat iz Niša, jedan od sagovornika u filmu.
