Izraelska kopnena ofanziva na Liban, u cilju obračuna sa Hezbolahom, iako nije došla nenajavljeno i neočekivano, dodatno je podgrejala ionako eksplozivnu atmosferu na Bliskom istoku. Ona je, ujedno, izazvala i iranski odgovor koji je raketama gađao položaje na tlu Izraela. Pored velikih stradanja civila i materijalne štete, rat može doneti jednu novu dimenziju konflikta koji sa naročitim intenzitetom buja poslednjih godinu dana. Sukob koji je počeo kao izraelski odgovor na desant Hamasa i otmicu talaca, polako ali sigurno dobija regionalne razmere. Raketiranja i optužbe u kojima učestvuju Tel Aviv, Hamas, Hezbolah, Liban i Iran prete da zapale čitavu regiju, inače poznatu po vekovnim animozitetima. Tumačenja događaja i svrstavanje na jednu ili drugu stranu su uveliko u toku.
Američki ugao
Američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je sa šefovima diplomatije Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije o iranskom napadu na Izrael i važnosti koordinacije odgovora na taj napad. Blinken je sa ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Dejvidom Lemijem, nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok, francuskim ministrom za Evropu i spoljne poslove Žan-Noelom Baroom i potpredsednikom italijanske vlade i ministrom spoljnih poslova Antonijem Tajanijem razgovarao o značaju primene Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za uspostavljanje bezbednosnog područja u južnom Libanu, kao i jačanja misije UN u toj zemlji i uspostavljanja uslova da se Izraelci i Libanci u blizini granice između dve zemlje vrate svojim domovima. Istovremeno, još uvek aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džozef Bajden izjavio je da neće podržati izraelski napad na lokacije povezane sa iranskim nuklearnim programom kao odgovor na iranski raketni napad na Izrael…
