Albanski zvaničnici sve otvorenije govore o ideji stvaranja velike Albanije.
Neki tzv. ministri u Prištini tvrde da je “Kosovo privremeni projekat dok se ne ujedini sa Albanijom”, premijer privremenih institucija Aljbin Kurti je otišao korak dalje i povodom 80 godina od Bujanske konferencije rekao da je to bila “artikulacija političke volje Albanaca u ključnom trenutku”.
San o pripajanju
– Bujanska konferencija podržala je pravo naroda na samoopredeljenje i artikulisala političku volju Albanaca u ključnom trenutku. Kao takav, ovaj istorijski susret odigrao je odlučujuću ulogu u političkom statusu Kosova i postao referentni događaj u prethodnim periodima do danas. Za proučavanje političke istorije Kosova i za negovanje istorijske dimenzije politike – naveo je Kurti.
Reč je o konferenciji Narodnooslobilačkog odbora Kosova koja je završena 2. decembra 1944. donošenjem deklaracije o priključenju Kosova Albaniji. Ta odluka posle rata ipak nije sprovedena, jer je jugoslovensko rukovodstvo na čelu sa Titom ocenilo da je reč o “velikoalbanskoj reakciji” i pokušaju stvaranja velike Albanije.
Sagovornici “Vesti” upozoravaju da sve glasnije poruke iz Prištine o ujedinjenju sa Albanijom nisu slučajne i da govore o pravim namerama u bliskoj budućnosti. Admiral Boško Antić kaže da ne treba da čudi što je odluku doneo “narodnooslobodilački odbor”.
– Bečkim sporazumom iz 1941. utvrđena je demarkaciona linija između “velike Albanije” i “velike Bugarske”. Ali, što se više nazirao kraj rata, albanski lideri su sve više koristili komunističku partiju za ostvarivanje svojih ciljeva. Najviše ih se učlanilo upravo od kraja 1943. do oktobra 1944. Ti “novi komunisti” su i održali Bujansku konferenciju – objašnjava naš sagovornik.
