Sve učestalija prisvajanja srpskih crkava i manastira samo su deo orkestrirane kampanje koja za cilj ima da sve više ograničava osnovna prava SPC, ali i slobodu pristupa pojedinim verskim objektima, ocenila je za “Vesti” docent dr Jasmina S. Ćirić, profesor Univerziteta u Kragujevcu i ekspert za srpsku srednjovekovnu baštinu.
Kršenje prava SPC
Ona je povodom ograđivanja temelja manastira Bogorodice Hvostanske u Studenice, i postavljanja table na kojoj je na albanskom jeziku napisano da je reč o bazilici, istakla da negiranje verskih prava, ali i svi primeri ozbiljnih kršenja prava SPC, neslaganja sa odlukama najviših sudova i sistematsko uništavanje svetinja, posebno od 1999. godine, jasno ukazuju da kosovske vlasti očigledno ne vide mogućnost za bilo kakvo prisustvo srpskog naroda i SPC na prostoru Kosova i Metohije. Smatra da je u pitanju proces “desrbizacije kosovskometohijskog prostora” što podrazumeva i brisanje? istorijskog nasleđa.
– Ovaj trend postaje očigledan u slučaju manastira Studenice Hvostanske. Mada je većina Albanaca nacionalni identitet gradila na osmanskom i komunističkom nasleđu, poslednjih godina je primetan zaokret ka albanskom identitetu i potenciranje rimokatoličke veroispovesti, a sve u cilju eventualnih potraživanja protektorata Vatikana – smatra dr Ćirić.
Ekspert za srednjovekovnu srpsku kulturu kaže da je prisvajanje ove svetinje pokušaj Albanaca da na svaki način dokažu svoje ilirsko poreklo.
– Insistiraju da je reč o bazilici, ali akcentovanje te reči je sasvim nepotrebno. Reč bazilika potpuno je neuko istaknuta, kao da je u pitanju arhitektonski termin koji nije bio u graditeljskoj praksi u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi – pojašnjava naša sagovornica.
