Nakon poraza i povlačenja iz Lisičanska i Severodonjecka, nad ukrajinskom vojskom nadvila se nova senka poraza.
Linija fronta Seversk – Bahmut probijena je i ruska armija uskoro bi mogla da se pojavi pred poslednjim uporištima kijevskih snaga na Donbasu, čime bi bio ostvaren prvi ratni cilj Kremlja, zauzimanje cele teritorije Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile samostalnost još 2014. godine. Ovog puta ruska komanda odustala je od taktike prodora, opkoljavanja i hvatanja u potkovice iz kojih su se ukrajinske jedinice uz teške gubitke izvlčile pod artiljerijskom vatrom. Naime, nakon zauzimanja Severodonjecka i Lisičanska linija fronta na Donbasu, takozvana pavlogradska duga, skratila se sa 217 na 175 kilometara, što je Rusima omogućilo veću koncentraciju artiljerijske vatre. Zatim, ukrajinska vojska je prethodno je izgubila oko 700 jedinica borbene tehnike, oklopnih i specijalnih vozila, vučne, samohodne i reaktivne artiljerije.
Ulične borbe
Na osnovu tih činjenica, ruska komanda postepeno je pojačavala pritisak duž cele linije Seversk – Zvanovka – Soledar – Bahmut – Zajcevo. Naime, ova mesta nalaze se u blagoj dolini reke Bahmutka i moguće ih je braniti samo u selima na nešto višim prilazima istočno. S gubitkom ovih uzvisina, ukrajinske jedinice postaju uočljive, a korekcija artiljerijske vatre za ruske diverzantsko-izviđačke grupe neometan posao. Ukrajinska odbrana od oko 9.000 vojnika prvo je popustila u utvrđenom rejonu oko sela Verhnjekamjanskoje, nakon čega se Seversk ruskoj artiljeriji našao kao na dlanu. Pritom, ruske jurišne grupe pošle su za leđima ukrajinskih jedinica i noću ušle u Seversk, pa su počele ulične borbe.
