U sedištu UN u Njujorku su održane neformalne konsultacije, iza zatvorenih vrata, o nacrtu rezolucije u Srebrenici kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, a kako je objavljeno na zvaničnoj stranici, sazvale su ih stalne misije Nemačke i Ruande sa misijama Albanije, BiH i još 14 zemalja.
Jačaju pritisci
Predlog rezolucije bi trebalo da se na dnevnom redu nađe početkom maja, a njeno eventualno usvajanje u Generalnoj skupštini UN, prema rečima politikologa Aleksandra Pavića, značilo bi kraj BiH, jer Srbi neće prihvatiti da žive u zemlji gde bi ih, neopravdano, etiketirali.
On je ukazao da je važno da postoji jedinstven srpski odgovor i da Republika Srpska ne bude sama, već da dobije podršku Beograda.
– Rezolucija o Srebrenici u UN i prijem samoproglašenog Kosova u Savet Evrope je deo šireg pritiska Zapada da reši srpsko pitanje, odnosno da donese “konačno rešenje”, a to znači trajno otcepljenje Kosmeta od Srbije i ukidanje Republike Srpske.
– Ako prođe ova rezolucija, više ništa neće biti isto. To će biti prelaženje Rubikona. Mislim da će će to biti pečat na ovu dejtonsku BiH, zato što Srbi neće prihvatiti da žive u jednoj zemlji koja hoće da ih obeleži kao genocidne – istakao je Pavić.
