Dostojanstveno, posvećene istini i čitaocima, „Vesti“ su stigle do značajnog jubileja – svog 31. rođendana.
Prvi put su se „Vesti“ na kioscima pojavile 15. decembra 1992. Bio je to glas razuma u vreme bezumlja. Na početku samo u Nemačkoj, da bi se ubrzo prodajna mreža proširila po celoj Zapadnoj Evropi, svuda gde ima srpskog rasejanja željnog da sazna istinite informacije iz, tada ratom zahvaćene, bivše zajedničke države Jugoslavije.
Zasluženo poverenje
– Novine su pokrenute kao odgovor na sankcije i stravičnu medijsku blokadu i dezinformacije koje su na Zapadu širene o Srbima. Svi ostali, i Hrvati i Muslimani, imali su svoje novine. Naši Srbi nisu imali priliku da čitaju šta se zaista dešava u otadžbini. Istovremeno su svi zapadni mediji već uveliko krenuli da Srbe karakterišu kao agresore. Počeli smo u veoma teškim uslovima, a zahvaljujući našoj doslednoj i nezavisnoj uređivačkoj politici, uspevamo da menjamo medijsku sliku o našem narodu – kaže Dušan Vidaković, osnivač „Vesti“ i predsednik Kompanije Nidda Verlag.
Posle „Politike“ i „Večernjih novosti“, „Vesti“ su najdugovečniji dnevni list na srpskom jeziku, a danas su jedine srpske dnevne novine u svetu na ćiriličnom pismu. Koliki je uticaj i poverenje list postigao kod čitalaca govori i podatak da su, i prema nemačkim izvorima, „Vesti“ na drugom mestu po čitanosti kad je reč o novinama koje se obraćaju strancima na radu u Evropi. Ispred je samo turski „Hurijet“. „Vesti“ se štampaju i u Australiji, a od 2009. imamo i internet portal.
Više o ovoj temi čitajte u sutrašnjem izdanju „Vesti“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
