Dostojanstveno, posvećene istini i čitaocima, “Vesti” su stigle do značajnog jubileja – svog 31. rođendana.
Prvi put su se “Vesti” na kioscima pojavile 15. decembra 1992. Bio je to glas razuma u vreme bezumlja. Na početku samo u Nemačkoj, da bi se ubrzo prodajna mreža proširila po celoj Zapadnoj Evropi, svuda gde ima srpskog rasejanja željnog da sazna istinite informacije iz, tada ratom zahvaćene, bivše zajedničke države Jugoslavije.
Zasluženo poverenje
– Novine su pokrenute kao odgovor na sankcije i stravičnu medijsku blokadu i dezinformacije koje su na Zapadu širene o Srbima. Svi ostali, i Hrvati i Muslimani, imali su svoje novine. Naši Srbi nisu imali priliku da čitaju šta se zaista dešava u otadžbini. Istovremeno su svi zapadni mediji već uveliko krenuli da Srbe karakterišu kao agresore. Počeli smo u veoma teškim uslovima, a zahvaljujući našoj doslednoj i nezavisnoj uređivačkoj politici, uspevamo da menjamo medijsku sliku o našem narodu – kaže Dušan Vidaković, osnivač “Vesti” i predsednik Kompanije Nidda Verlag.
Posle “Politike” i “Večernjih novosti”, “Vesti” su najdugovečniji dnevni list na srpskom jeziku, a danas su jedine srpske dnevne novine u svetu na ćiriličnom pismu. Koliki je uticaj i poverenje list postigao kod čitalaca govori i podatak da su, i prema nemačkim izvorima, “Vesti” na drugom mestu po čitanosti kad je reč o novinama koje se obraćaju strancima na radu u Evropi. Ispred je samo turski “Hurijet”. “Vesti” se štampaju i u Australiji, a od 2009. imamo i internet portal.
