Srpski paraolimpijci obradovali su naciju sa šest odličja, a stonoteniserka Borislava Perić Ranković osvojila je dve. Najpre se okitila srebrom u paru sa Nadom Matić, a zatim i u individualnoj konkurenciji. “Upisala” je ukupno sedam olimpijskih medalja na pet Igara, a kući je donela 32 odličja sa velikih takmičenja, od čega 15 zlatnih. Statistika govori sama za sebe, ali Borislava nije velika šampionka samo za zelenim stolom, nego i van njega.
Njen vedar duh i šarm oplemenjuju, pa nema sumnje da će i po završetku veličanstvene karijere ona i te kako imati važnu ulogu u sportsko – društvenom životu Srbije. Borislava toliko toga može da podeli sa naslednicima, od nje mnogo može da se nauči i puno da se čuje o stalnoj borbi i neodustajanju. Borislavina priča je inspirativna, topla i puna optimizma. Iako je posle teške nesreće u stolarskoj radionici ostala u kolicima sa svega 22 godine, to ju nije sprečilo da sanja velike snove i da ih ostvaruje. Perić Ranković se ljubazno odazvala pozivu Vesti i za naš list sumirala utiske iz Grada svetlosti i govorila o životnom putu i planovima.
Zadovoljstvo veće od umora
Da li su se slegli utisci po povratku u Srbiju?
– Nisu, a verovatno neće još jedan duži period – počinje priču naša sjajna olimpijka. – Euforija u kojoj smo mi imali u Parizu, kada smo delili radost u krugu tima, sada to sve preselilo u krug porodice i prijatelja, tako da će nam trebati još vremena da saberemo utiske. Čeka nas sada malo drugačiji tempo, koji nije sportski. Zadovoljstvo i sreća su jači od umora, veoma nam je drago što smo mogli da obradujemo ne samo naše najbliže, koji nas znaju i veruju u nas, nego i sve druge ljude u Srbiji. Naš uspeh je ođeknuo putem društvenih mreža. Običan veb portal mog rodnog grada Bečeja imao je 11.000 lajkova i preko 400 komentara na vesti o meni. To je mala sredina, ali ljudi naš uspeh doživljavaju kao svoj i to je nama sportistima velika satisfakcija.
