Otišli su za boljim životom, a vraćaju se uvereni da će ga naći i u Srbiji. I sa boljkom manje, jer više neće osećati nostalgiju za rodnim krajem.
Na poziv Ministarstva zdravlja ovog meseca vratilo se još šestoro zdravstvenih radnika, prevashodno iz EU. U razgovoru za “Vesti” ističu da na Zapadu ima svega, samo ne duše. Za Lazara Anđelkovića (31) ona je na Kosmetu, u rodnoj Kosovskoj Kamenici.
– Tu su mi svi: roditelji, braća, familija, prijatelji. Sve vredno što imam je u Kosovskoj Kamenici. Želim da i sinčić živi na svom, a ne na tuđem ognjištu – priča ovaj medicinski tehničar.
Nedostajao zavičaj
Poslednjih pet godina je radio u banji za rehabilitaciju u Fuldu kod Frankfurta, a od maja će u Domu zdravlja u Kosovskoj Kamenici.
– Završio sam srednju Medicinsku školu u Velikom Ropotovu kod Kosovske Kamenice i Visoku Ekonomsku školu u Gračanici. Odlučio sam da odem u Nemačku prvenstveno zbog posla i dok nisam stekao znanje jezika radio sam u vešeraju, pa u Rehabilitacionom centru.
U međuvremenu, u Nemačku je stigla i supruga Miljana, a pre 12 i po meseci dobili su i sina Bogdana.
– Ne postoji konkretan razlog za povratak. Plata je bila odlična i uslovi rada, ali nedostajala mi je moja Kosovska Kamenica, porodica, prijatelji. Želeo bih i sin da mi odrasta tamo gde su mu koreni. Srce mi je reklo da donosim pravu odluku – kaže Anđelković.
Odluku o povratku doneo je sa suprugom, a roditelji i prijatelji su bili oduševljeni kada su im je saopštili.
– Pohvalio bih i ministra Zlatibora Lončara i njegov tim, jer za tri dana od apliciranja, kontaktirali su me i dogovorili se oko svega – ističe on.
